Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 31.Jul.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pat pozicija
KIŠINJEV - Posle prebrojavanja 97,7 odsto glasova, Partija komunista aktuelnog predsednika Moldavije Vladimira Voronjina osvojila je 45,1 odsto glasova birača, javila je ruska agencija Itar-Tass, dodajući da je posle osam godina vladajuća partija izgubila apsolutnu većinu u parlamentu.
Upitnik
Ko su moldavski „komunisti“?
Partija komunista Moldavije, iako po imenu komunistička, po ideologiji ima malo šta zajedničko sa naukom Karla Marksa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ili Vladimira Lenjina. Analitičari je uglavnom smatraju partijom desnog centra, sa elementima populizma.
Zašto su izbori organizovani manje od četiri meseca posle prethodnih?
Na izborima koji su održani 15. aprila ove godine Partija komunista je osvojila 60 poslanika, a četiri stranke opozicije 41, pa ni tada niko nije dostigao magičnu cifru od 61, koliko je potrebno za čvrstu vlast. Kao posledica ovog „nerešenog rezultata“, usledili su masovni protesti opozicije, koji se umalo nisu završili krvoprolićem, a kompromis je nađen u raspisivanju novih izbora.
Zašto su „komunisti“, bili oni pravi ili ne, toliko popularni u Moldaviji?
Posle raspada Sovjetskog Saveza, u Moldaviji su na vlast došle prozapadne partije, koje su krenule da sprovode privatizaciju i tzv. tranziciju. Rezultati su bili toliko katastrofalni, a lopovluk toliko očigledan, da je Moldavija uskoro postala najsiromašnija zemlja u Evropi, a „demokrate“, „liberali“ i ostali zapečatili svoju sudbinu kod glasača. Na izborima 2001. godine glasači biraju Voronjinove „komuniste“, koji uvode kakav-takav red u privredu.
Komunisti - 48, ostali - 53
Prema rečima predsednika Centralne izborne komisije Evgenija Štirbua, na osnovu osvojenih glasova komunisti će imati 48 od 101 poslaničkog mesta u skupštini, a opozicione partije zajedno 53 mandata.
Najviše glasova od stranaka opozicije dobila je Liberalno-demokratska partija - 16,4 odsto i 17 mandata, Liberalna partija osvojila je 14,4 odsto i 15 mandata, Demokratska partija 12,6 odsto i 13 poslaničkih mesta, a Savez „Naša Moldavija“ 7,4 odsto i osam poslaničkih mandata.
Štirbu je rekao da bi glasovi koji se očekuju sa ostatka izbornih mesta, između ostalog i iz inostranstva, teško mogli da bitnije promene situaciju.
Magični broj - 61
Četiri opozicione partije već su počele pregovore o formiranju vladajuće koalicije, naveo je Itar-Tass, pozivajući se na izjavu lidera liberalnih demokrata Vlada Filata.
Međutim, za izbor budućeg šefa države potreban je 61 poslanički glas, pa nije jasno kako će se taj problem rešiti, s obzirom na to da Voronjinu ističe mandat. Opozicija bi zato o eventualnom izboru novog predsednika morala da se dogovara sa komunistima. Budući da predsednik po Ustavu kandiduje mandatara, opozicija ne može ni formirati novu vladu sama.
Voronjin predlaže „Široku koaliciju“
Lider komunista i aktuelni predsednik, komentarišući preliminarne rezultate izbora, nije isključio mogućnost stvaranja široke koalicije.
- Pitanje široke koalicije u parlamentu nikada nije prerano pokrenuti. Ona je potrebna našoj zemlji da bi se sve stavilo na svoje mesto i okončao ovaj antagonizam koji traje već pola godine - rekao je Voronjin, koji završava drugi uzastopni i poslednji mandat.
Prema njegovim rečima, bez obzira na rezultate, partije treba da se ujedine u široku koaliciju „za Moldaviju, za njen suverenitet, njenu demokratizaciju, sve procese koji su zajednički za sve građane koji su glasali“.
