Izvor: Politika, 08.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraf za predvorje Evrope
Od dopisnika Tanjuga
Brisel – Srbija i Evropska komisija su juče – dve godine od prve runde pregovora – u Briselu parafirale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je evropski komesar za proširenje Oli Ren nazvao "predvorjem za ulazak u Evropsku uniju". Atmosfera u sali sedišta Evropske komisije, koja nosi ime jednog od rodonačelnika Evropske unije Žana Monea, zračila je optimizmom kako srpskih tako i evropskih zvaničnika. Predsednik Srbije Boris Tadić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je prisustvovao parafiranju, izrazio je nadu da će SSP moći da bude potpisan "u narednih nekoliko nedelja", dok je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić otišao korak dalje i Renu predao akcioni plan vlade koji ima za cilj da Beograd postane kandidat za članstvo u EU već krajem 2008. godine.
Ren je, kako je njemu i inače svojstveno, izbegavao da govori o datumima: za potpisivanje SSP je izrazio nadu da bi moglo da se dogodi u "bližoj budućnosti", dok je za akcioni plan Vlade Srbije istakao da je "veoma ambiciozan, ali u granicama mogućeg".
Paraf na SSP su stavili Đelić i Ren, uz prisustvo Tadića koji je svojim dolaskom na ceremoniju u Briselu želeo da osnaži, kako je rekao, "strateški cilj Srbije da postane punopravna članica Evropske unije".
"Srbiji treba Evropska unija, a evropskoj porodici je potrebna Srbija s vlastitim identitetom", izjavio je Tadić, naglasivši da će EU biti kompletna "tek kad sve zemlje Balkana budu u EU".
Pored nabrajanja svih prednosti koje bi SSP doneo pre svega srpskoj ekonomiji, u centru pažnje razgovora i izjava zvaničnika se očekivano našao i uslov za potpisivanje sporazuma – puna saradnja s Haškim tribunalom.
"Nadam se da će SSP moći da bude potpisan u bliskoj budućnosti... Lopta je u rukama Srbije, a što se nas tiče, mi ćemo biti spremni za potpisivanje čim budu ispunjeni politički uslovi za to", izjavio je Ren, precizirajući da pod "uslovima" podrazumeva, pre svega, hapšenje i izručenje preostalih optuženika za ratne zločine Haškom tribunalu.
Odgovarajući na pitanje novinara šta će to Srbija učiniti da bi uskoro mogla da potpiše SSP, Tadić je odgovorio "više napora, više napora, više napora".
On je istakao da će Srbija "uhapsiti i isporučiti Ratka Mladića i ostale optuženike ako dobije bilo kakve informacije da se oni nalaze na njenoj teritoriji".
Tadić je ocenio da bi okončanje saradnje s Hagom ne samo puno značilo za ispunjenje kriterijuma EU, već i da bi "ojačalo kredibilitet Srbije u pregovorima oko budućeg statusa Kosova i Metohije".
Ren je pohvalio "intenziviranje saradnje s Haškim tribunalom", te kako je rekao "sjajan" administrativni i pregovarački kapacitet Beograda.
"To je dobar predznak za primenu SSP i za dalje korake u integracijama Srbije", rekao je Ren.
Pregovori o SSP su počeli oktobra 2005. godine i efektivno su trajali oko deset meseci, s obzirom na jednogodišnju pauzu usled nedovoljne saradnje s Haškim tribunalom, koja je trajala od maja 2006. do maja ove godine.
Srbija je samim tim oborila rekord u brzini pregovaranja o SSP, što je, prema rečima Rena, Tadića i Đelića, dokaz da Srbija ima kapaciteta da veoma brzo ispuni i ostale uslove neophodne za punu integraciju zemlje u EU.
Kao i prilikom parafiranja, Ren će i odluci o potpisivanju SSP veliko mesto dati izveštajima glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte.
Prilikom potpisivanja, međutim, on će morati mnogo više da obrati pažnju na stavove država članica EU – među kojima neke, poput Holandije i Belgije – imaju tvrd i nepopustljiv stav po pitanju haških uslova.
"Sve dok se ovaj sporazum ne potpiše, nema godišnjeg odmora za ljude koji rade na evropskim integracijama", izjavio je Đelić.
SSP je, prema njegovim rečima, "najbolje moguće osiguranje i za domaće i za strane investitore".
Đelić je istakao i da će budžet EU za Srbiju u 2008. godini biti 190,9 miliona evra.
"Međutim, sve dok ne dobijemo status kandidata za članstvo u EU, najznačajnije stavke evropskog budžeta – a one se tiču regionalnog razvoja i poljoprivrede – neće biti otvorene za naše građane i privrednike", istakao je Đelić.
On je naglasio da se proces evropskih integracija Srbije vodi na tri koloseka.
"Jedan je status, drugi je novac, a treći je ukidanje viza – i sve to je neka sinergija na kojoj radimo i danas smo uručujući naš akcioni plan otvorili, u ime Vlade Srbije, novu eru u odnosima sa EU", istakao je on.
"Ja sam ubeđen da ni ona neće dugo trajati i da ćemo uspeti da dostignemo ove ciljeve za nešto malo više od 12 meseci", ocenio je potpredsednik Vlade Srbije i šef srpskog pregovaračkog tima.
Aleksandar Mitić
-----------------------------------------------------------
Do ratifikacije dve godine
Parafiranje sporazuma znači da je tekst sporazuma dogovoren i da se neće suštinski menjati, rekao je agenciji Beta savetnik u Kancelariji za pridruživanje EU Vlade Srbije i koordinator pregovora Vladimir Međak. On je dodao da su moguće jedino "pravno-tehničke izmene" teksta, odnosno ispravljanje tehničkih grešaka.
Nakon potpisivanja sporazuma sledi ratifikacija u Skupštini Srbije, Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima članica EU.
Međak je ocenio da će za to otprilike biti potrebne dve godine, a pošto je to dug period, da se ne bi čekalo na sprovođenje sporazuma u Srbiji, istog dana kada se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisuje se i "prelazni sporazum" koji obuhvata najvažnije aspekte – stvaranje zone slobodne trgovine EU – Srbija, i odredbe o usaglašavanju srpskog zakonodavstva sa evropskim. Na osnovu toga, ključne odredbe SSP stupiće na snagu nekoliko meseci od potpisivanja sporazuma.
-----------------------------------------------------------
I paraf podelio BiH
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 7. novembra - Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata i premijer Srpske Milorad Dodik je ocenio da je to što će Srbija danas parafirati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom "dobra vest" i da bi "takav primer trebalo da sledi i BiH".
Bošnjački član Predsedništva BiH i lider Stranke za BiH Haris Silajdžić nada se da "zvanična Srbija" parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "neće shvatiti kao nagradu za ulogu u agresiji, ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu" u BiH ".
U kritici odluke Evropske komisije najdalje je otišao sarajevski "Dnevni avaz". U komentaru "Nagrada za Beograd, karantin za žrtve", vest iz Brisela je nazvana "lošom". Uz ogradu da treba "pozdraviti napredak naših istočnih suseda", u tekstu je naglašeno: "Ali, ostaje gorak okus u ustima svakog Bosanca i Hercegovaca zbog činjenice da je država koja je pod vođstvom Slobodana Miloševića izvršila agresiju na nezavisnu i suverenu BiH, koja je i ideološki i politički i vojno stajala iza genocida nad Bošnjacima, dobila evropsku ulaznicu, a mi ostajemo na repu voza za bolju i sigurniju budućnost."
Boro Marić
[objavljeno: ]
