Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parada moći
Balans snaga između Vašingtona i Moskve odrediće i sam tok ovogodišnjeg skupa, smatraju analitičari
Kako rasporediti prirodne energetske resurse, boriti se sa zaraznim bolestima koje kose najveći deo čovečanstva i obezbediti pravo i najsiromašnijim narodima da dobiju obrazovanje kakvo krasi žitelje bogatih zemalja, glavna su pitanja na dnevnom redu samita osam najmoćnijih zemalja sveta koji danas počinje u Sankt Peterburgu. Ne manja pažnja učesnika skupa koji svake >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine predstavlja vrhunac političke aktivnosti velikih biće usmerena i na probleme trgovine, borbe protiv terorizma, sprečavanje šverca oružja, dramatičnu situaciju u Africi, kao i na uvek škakljivo pitanje intelektualne svojine.
Severna ruska prestonica spremna je za veliki događaj. Svetski lideri već su počeli da pristižu a sa njima i još oko 3.000 savetnika, pomoćnika, sekretara, telohranitelja... Već danima ovde su udobno smeštene mnogobrojne novinarske ekipe. Glavni razgovori počinju u nedelju dok će se u ponedeljak moćnoj osmorki, kako je najavljeno, pridružiti i lideri Brazila, Kine, Indije, Meksika i Južne Afrike. Biće tu i visoki predstavnici UN, Međunarodne agencije za energiju, Svetske banke... Ukratko, Piter (kako svoj grad nazivaju ovdašnji žitelji) u narednim danima će biti prava prestonica planete.
Internet i golf Sam grad je pretvoren u pravu tvrđavu, posebno okolina Konstantinovskog dvorca gde će biti održavani glavni skupovi. Parkovi, trgovi, ulice, fasade, mnogobrojni kanali... sve je tokom proteklih meseci doterivano i ulepšavano kako ni na koji način ne bi bila narušena velelepnost kakvu je u svojoj viziji prestonice nosio njen osnivač ruski car Petar Prvi. Za izveštače svih uglednijih svetskih medija obezbeđeni su izuzetni uslovi za rad – od besplatnih internet-veza i telefonskih linija do bogato opremljenog restorana i priručnog igrališta za golf.
Glavnu pažnju posmatrača na samitu privlači, naravno, politička ravan peterburških zbivanja. Mišljenje koje preovlađuje jeste da će balans snaga između Vašingtona i Moskve na neki način odrediti i sam tok ovogodišnjeg skupa. Prava lavina najrazličitijih optužbi i kontraoptužbi koje su poslednjih meseci kolale između dve zemlje, pokazuje da se svet polako vraća nekadašnjoj konfrontaciji na relaciji SAD – Rusija. Doduše, ponešto izmenjenoj.
Ostaje u svemu utisak da američka strana svojim, često preglasnim, insistiranjima na demokratizaciji Rusije i zaštiti ljudskih prava (naravno onako kako ih tumači zapad), u stvari prikriva sopstvenu nemoć da zaustavi ubrzani povratak najveće zemlje na svetu u orbitu supersila. O tome možda najbolje govori odluka predsednika SAD Džordža Buša da o svim "delikatnim pitanjima" sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom tokom ovog samita ipak razgovara u četiri oka. "Niko ne voli kad mu se mnogo drže lekcije", pravda se Buš.
Još jedan značajan momenat obeležiće peterburški skup. Reč je o konačnom, i reklo bi se neminovnom, pristanku SAD da daju zeleno svetlo ruskom pridruženju Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Američki korak tumači se kao shvatanje da u delikatnim svetskim pitanjima glas Moskve već sada i te kako gromko zvuči i da ga je nemoguće i dalje ignorisati. Naime, Vašingtonu je preko potrebna saglasnost pa i pomoć Rusije u razrešavanju mnogih pitanja poput nuklearnih ambicija Severne Koreje i Irana, kao i podrška u traženju mira na uzavrelim prostorima Bliskog istoka.
Pragmatični Evropljani Ni evropski lideri nisu mnogo daleko od američkog razmišljanja. Njih za Rusiju vezuje značajna zavisnost od energenata što je, na prilično dramatičan način, izbilo na videlo prilikom nesporazuma ruskih distributera sa Ukrajinom s početka ove godine. Ali dok Evropljani insistiraju na sigurnim isporukama gasa, Rusi insistiraju na sigurnim potraživanjima, a ona stižu i sa drugih strana.
Sudbonosna vezanost zapadnog i istočnog dela starog kontinenta, naravno, nije bazirana samo na razmeni energenata, ma kojim putem i u kom pravcu oni tekli. U svesti Evropljana ova činjenica je sve prisutnija. Zato kada francuski predsednik Žak Širak kaže da zajednička budućnost podrazumeva i "zajedničke vrednosti poput demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i sloboda", to ne znači da će sa tim pitanjima izaći na megdan Putinu. Naprotiv.
Kako se čini, agresivni nastupi pojedinih političara i organizacija sa zapada koji su obeležili prvu polovinu ruskog predsednikovanja G-8 utopljeni su pred samit u Sankt Peterburgu u mnogo pragmatičnije okvire globalnih odnosa koje nije mogao da poremeti ni skup dela ruskih opozicionara održan pre neki dan u Moskvi.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 15.07.2006.]
