Izvor: Politika, 30.Jan.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Para na paru ide
Lančana poskupljenja namirnica mnogima prazne džepove
Mnogo trošimo na hranu? Trošićemo još više, sugeriše upravo objavljeni izveštaj britanskih institucija, sačinjen u saradnji sa 400 eksperata iz 35 zemalja.
Prošlo je vreme jeftine hrane i cena glavnih žitarica će rasti čak narednih 40 godina, upozorava se u tom izveštaju. Uz dodatno onespokojavajuću prognozu da sadašnjim načinom proizvodnje možemo da se prehranimo samo ako prekomernom eksploatacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljišta, vode, „upropastimo planetu”.
Da bismo izbegli takvu sudbinu, moraćemo da izvedemo „poljoprivrednu revoluciju” i poboljšamo upravljanje međunarodnim prehrambenim sistemom, zaključuje se. Tim pre što je u toku serija „revolucija” gladnih koje zasad potresaju samo lokalne poretke, ali prete da izazovu globalne poremećaje, pogotovu što je tekući finansijski lom istanjio i nacionalne i internacionalne fondove za „kupovine socijalnog mira”. „Para na paru ide”, ali sada i u vidu lančanih poskupljenja potrepština, koje mnogima prazne džepove. Iz izveštaja specijalizovane agencije UN, madridski „Pais” izdvaja podatak da su cene osnovnih namirnica u svetu poslednjih nedelja dostigle rekordni nivo iz leta 2008. kada su buknuli neredi u delovima Azije i na Haitiju.
Za samo godinu dana pšenica je poskupela za 80 odsto, a kukuruz, od prošlog juna, za 83,27 odsto, dok je cena šećera sada duplo viša nego pre dve i po godine.
Putevi za stabilizaciju prilika trasiraju se različito. U Tunisu je svrgnuta vlada, a u pomenutom izveštaju se naglašava potreba za unapređenje tehnologije i razvoj genetski modifikovane hrane. Nadležna britanska ministarka Kerolajn Spelman tome priključuje preporuke za „otvaranje globalnog tržišta i unapređenje globalne trgovine”.
Indijski stručnjak Devinder Šarma smatra, međutim, da se radi o „kamuflaži za promociju genetski modifikovanih zrna koja ne povećavaju produktivnost, i da se cene hrane mogu smiriti jedino ako svaka zemlja osigura prehrambeni suverenitet i sama proizvodi koliko je njoj potrebno”. Naglašava, takođe, da nije problem u produkciji – jer je „sada hrane u svetu dovoljno da zadovolji potrebe gotovo dvostruko više ljudi nego što ih je sada na planeti (6,5 milijardi) – već u distribuciji”.
Međunarodne statistike, koje prenosi „Gardijan”, uklapaju se u Šarminu tezu, ukazivanjem na neravnomernosti koje na različite načine opterećuju bezmalo polovinu čovečanstva. Milijardu ljudi gladuje, milijardi nedostaju neophodni vitamini i minerali, a milijarda prekomerno jede i trpi posledice „epidemije gojaznosti”, dok multinacionalni giganti vanredno profitiraju.
Francuska bi da se problem stavi na sto Grupe 20 razvijenih i zemalja ubrzanog razvoja kojoj predsedava. Šef države Nikola Sarkozi i ministar Bruno le Mer insistiraju na „većoj transparentnosti i smanjivanju špekulacija” kao preduslovima za obuzdavanje cena hrane.
Na nedavnom berlinskom ministarskom skupu 48 zemalja, među kojima je bila i Srbija, podržana je inicijativa Pariza da se od međunarodnih organizacija zatraži da se založe za smanjivanje tajanstvenosti na vitalnom tržištu i pojačavanje borbe protiv manipulacija koje doprinose poskupljenju hrane.
Tek treba, međutim, da se istraži koliki je udeo špekulacija u rastu cena. Kao glavni razlozi za osetno poskupljenje hrane dosad su najčešće pominjani: povećanje stanovništva na planeti, brzi razvoj pogona i potreba Kine, Indije i Brazila, smanjivanje prinosa zbog klimatskih katastrofa, korišćenje žitarica za proizvodnju goriva kao odmena za naftu, čija je cena takođe visoka…
Povrh toga, oko 30 odsto proizvedene hrane se ne pojede i propadne, izjavio je jedan od autora studije o dugoročnom poskupljivanju namirnica, Čarls Godfri, sa Oksfordskog univerziteta. Nije dobro ni kad se uvozi jevtina hrana, jer ona kratkoročno pomaže preživljavanju gradskog življa, ali dugoročno upropašćava lokalne zemljoradnike, tako da su izdaci za hranu u nerazvijenim zemljama od početka devedesetih do sada bar upetostručeni, tvrdi specijalni izvestilac UN za pravo na hranu Olivije de Šuter.
Civilizacija ne može da se razvija pa ni da preživi bez odgovarajućeg snabdevanja namirnicama, upozorio je svojevremeno američki agronom i dobitnik Nobelove nagrade za mir Norman Borlog. Iz navedenog proizlazi da snabdevanje još nije odgovarajuće.
Momčilo Pantelić
objavljeno: 31.01.2011
