Izvor: Politika, 22.Sep.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papini bankari pred sudom
Od našeg dopisnika
Rim, 22. septembra – Prvi put u istoriji, Vatikanska banka našla se pred italijanskim istražnim sudom.
Etore Groti Tedeski, predsednik Zavoda za religijska dela (IOR), i Paolo Ćiprijani, generalni direktor Vatikanske banke, osumnjičeni su od tužilaštva u Rimu za pranje novca.
U ponedeljak je već preventivno konfiskovano 23 miliona evra (od ukupno 28) koji su ležali na računu otvorenom u banci „Kredito artiđano” sa sedištem u Rimu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Na nišanu tužilaštva nalaze se dve sumnjive operacije oko transfera 20 miliona evra u nemačku banku JP Morgan Frankfurt i još tri miliona u italijansku Banku del Fućino. Identitet osoba na račun kojih je novac prebačen i namena pomenutih operacija nisu bili naznačeni prilikom transakcija.
Poslednja detaljna provera Banke Italije, centralne italijanske banke koja predstavlja deo evropskog sistema centralnih banaka, izvršena je 9. septembra na osnovu novih propisa italijanskog bankovnog sistema.
U okviru pomenute kontrole Vatikanska banka tretirana je kao institut van Evropske unije, zbog čega je kontrola novačnih transakcija bila znatno pooštrena.
Nakon optužbe, sekretarijat Vatikana izrazio je apsolutnu podršku dvojici čelnika banke Svete stolice, ali i nevericu i čuđenje povodom inicijative tužilaštva.
„Vatikan je, naprotiv, u više navrata izrazio želju da učini javnim finansijske operacije Vatikanske banke kako bi se sprečili terorizam i pranje novca”, piše u poruci Vatikana.
Dodaje se da se čelnici IOR-a odavno zalažu za uspostavljanje dijaloga sa Bankom Italije i sa međunarodnim organizacijama poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, kako bi se banke Svete stolice stavile na tzv. Belu listu – projekt OECD-a za primenjivanje internacionalnog sistema o regulisanju poreza.
Skandal sa Vatikanskom bankom poslednji je u seriji sumnji o kontroverznim operacijama koje su dovele u pitanje finansijski integritet ove banke.
Kako piše rimska „Republika”, tužioci su još u junu otvorili istragu sumnjajući da su čelnici banke Svete stolice koristili njen status, a ne italijanske institucije, kako bi izbegli poreze i oprali novac.
Problematična 23 miliona evra nisu dakle jedini element pod lupom rimskog tužilaštva: pod istragom se nalaze i prethodne novčane transakcije na milionskom računu u jednoj od filijala Unikredit banke nadomak bazilike Svetog Petra u Rimu, čiji vlasnici još nisu identifikovani.
Kako potvrđuju tužioci, na račun Unikredita, jedne od najvećih italijanskih banaka, za tri godine stavljeno je oko 60 miliona evra.
Mediji u Italiji pišu da se radi o svojevrsnoj vrsti pritiska na Vatikan da konačno svoju finansije otvori za javnost.
Afera Vatikanske banke neminovno je podsetila na još nerazjašnjenu istragu iz 1980-ih i lažni bankrot banke Ambrozijana, čiji je jedan od glavnih akcionara bila upravo banka Svete stolice.
Nakon bankrota 1982, Vatikan je bio dužan da isplati sumu od 150 miliona funti, bez ikakvog priznavanja prekršaja.
U ovom periodu dokazano je da je IOR, na čijem je čelu tada bio nadbiskup Pol Marčinkus, vodio glavnu ulogu u bankrotu banke Ambrozijane, ali i u komplikovanom „bankovnom riziku” čiji su protagonisti bili Roberto Kalvi, predsednik banke Ambrozijana, Mikele Sindona, umešan u mafijaške organizacije i dva dana nakon hapšenja 1986. pronađenog otrovanog u zatvoru, i prvi čovek masonske lože P-2 Ličo Đeli – dovođen kasnije u vezu sa premijerom Silviom Berluskonijem.
Kulminacija finansijskih intriga bio je pronalazak obešenog tela Roberta Kalvija, poznatijeg kao „Božji bankar”, ispod jednog londonskog mosta, sa 15 hiljada dolara i ciglama u džepovima. Kalvijevo ubistvo smatra se osvetom sicilijanske mafije koja je u bankrotu banke Ambrozijano izgubila više stotina hiljada dolara.
Marina Lalović
objavljeno: 23.09.2010.
.jpg)
