Izvor: Blic, 11.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papi izmakao Nobel
Papi izmakao Nobel
Širin Ebadi (56), iranska aktivistkinja za ljudska prava i jedna od prvih žena sudija jednoj u islamskoj zemlji, dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir. U obrazloženju ove pomalo iznenađujuće odluke, budući da je Papa Jovan Pavle II već bio viđen kao laureat, navodi se da je Ebadi dobila nagradu zbog izuzetnog doprinosa u borbi za demokratiju i prava žena i dece.
Ebadi je aktivno radila na promovisanju mirnih, demokratskih rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u borbi za ljudska prava zbog čega je stekla simpatije velikog broja Iranaca braneći na sudu žrtve napada islamista. Takođe je veliki borac za slobodu govora i političke slobode, navodi se još u saopštenju petočlanog Nobelovog komiteta koji je izabrao kome će pripasti ova izuzetno cenjena nagrada. Širin Ebadi je zbog svojih stavova nebrojeno puta bila zatvarana u Iranu.
'Ja sam muslimanka, znači možete biti musliman i podržavati demokratiju. Verujem da će mi ova nagrada veoma pomoći u daljoj borbi za ljudska prava u Iranu, naročito za prava dece. Nadam se da ću biti još korisnija u toj borbi', rekla je Širin Ebadi za norvešku televiziju. Ovogodišnja Nobelova nagrada vredna je 1,3 miliona dolara.
'Kao advokat, sudija, pisac i aktivista ona je jasno i glasno progovorila u svojoj zemlji i daleko izvan granica Irana. Njena hrabrost i profesionalnost nikada je nisu stavljali ispred pretnji za ličnu bezbednost', navodi se još u saopštenju Nobelovog komiteta.
Ebadi, veoma poznata i kao pisac, jedna je od prvih žena sudija u Iranu, bila je predsednik Gradskog suda u Teheranu od 1975. do 1979.
Od Islamske revolucije 1979. ona je aktivista za demokratiju i prava izbeglica, žena i dece. Kao advokat zastupala je porodice pisaca i intelektualaca koji su ubijeni 1999. i 2000. godine i radila je na otkrivanju zaverenika koji su stajali iza napada na studente na univerzitetu u Teheranu 1999. Dopisnik Bi-Bi-Sija iz Teherana Džim Mjuir ističe da će dodela nagrade Širin Ebadi biti od velike pomoći organizacijama za ljudska prava u ovoj islamskoj zemlji, ali da će ujedno predstavljati i veliku 'političku bruku' za zvanični Teheran.
'Islamisti koji vode sudski sistem videće da se njihovi protivnici nalaze u ofanfivi i pokušaće da izmene iransku politiku. Za njih je sramotno da vide nekoga koga su sputavali na sve moguće načine kako sada sija kao primer koji će i drugima uliti snagu da nastave borbu za ljudska prava.'
Nobelova nagrada proslavila je pre dve godine sto godina postojanja. Prve Nobelove nagrade iz psihologije, hemije, literature i iz oblasti mira dodeljene su 1901. Petočlani Nobelov komitet koji bira laureate bira norveški parlament. Imena predloženih se čuvaju u tajnosti 50 godina iako ih predlagači često iznose u javnost.
Nobelove nagrade su legat Alfreda Nobela koji je rođen u Stokholmu 1833. godine. Njegov otac je bio majstor koji je eksperimentisao sa raznim inovatorskim tehnikama. Nobel je krenuo očevim stopama. Godine 1866. je otkrio dinamit, što je drastično pomoglo za razbijanje stena, kopanje tunela i izgradnju kanala. To je bila samo jedna od njegovih mnogobrojnih ideja. Do kraja života Nobel je registrovao više od 350 patenata i izgradio kompanije i laboratorije u više od dvadeset zemalja. Međutim, on nije bio samo naučnik i pronalazač, veoma su ga zanimale i društvene nauke. Pisao je pesme i pozorišne komade. Talenat ga je načinio veoma bogatim zbog čega je odlučio da svoje bogatstvo ostavi onima koji dele njegovu strast.
U testamentu koji je napisao 1895. ostavio je pravila o dodeli Nobelove nagrade. Odlučio je da svoje bogatstvo ostavi kao nagradu onima koji ostvare izuzetan doprinos miru u svetu, literaturi, psihologiji, hemiji, ekonomiji i medicini. Umro je u San Remu u Italiji 10. decembra 1896.
Ove godine za Nobelovu nagradu za mir bilo je predloženo 165 osoba. A. Petrović Kladionice
Uoči proglašenja ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir, kladionice širom sveta su objavile rang-listu najvećih favorita. Papa Jovan Pavle Drugi ubedljivo se nalazio na prvom mestu sa kvotom 2:1, ispred bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela (8:1). Geir Lundestad, predsednik norveškog Nobelovog instituta, izjavio je da je ovo prvi put da su kladioničari izašli sa listama uoči proglašenja. Na trećem mestu nalazi se brazilski predsednik Luis Inacio Lula da Silva (14:1), ispred avganistanskog lidera Hamida Karzaija (25:1).
