Izvor: Blic, 14.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa skida anatemu sa Rima
Papa skida anatemu sa Rima
RIM - Posle 142 godine od nestanka papske države i proglašenja Rima za glavni grad Italije, jedan papa će preći preko praga Montecitoria (zgrada Donjeg doma italijanskog parlamenta). Tim simboličnim činom papa Jovan Pavle Drugi će zatvoriti priču Vatikana i Italije koja je počela anatemom pape Pija IX 1870. godine u znak protesta zbog oduzimanja svetovne vlasti poglavaru katoličke crkve.
Iako su mnoge pape primane u kraljevsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a zatim predsedničku palatu na Kvirinalu, trebalo je da prođe gotovo vek ipo da se jedan katolički prvosveštenik obrati poslanicima u Parlamentu. Koliko je susret Pape sa najvišim državnim institucijama važan, mnogi ga smatraju i epohalnim, govori činjenica da će u skupštinskoj auli biti prisutni svi lideri italijanske političke pozornice sa izuzetkom predsednika partije komunista, Kosute koji je ostao veran svojim ideološkim korenima. Vojtila će biti dočekan sa vojnim počastima a na ulazu će mu dobrodošlicu poželeti predsednici oba doma Parlamenta, Marčelo Pera i Pjer Ferdinando Kasini. Zatim će ga pozdraviti predsednik Republike Ćampi, premijer Berluskoni i predsednik Ustavnog suda, Ruperto. Kompletan događaj će biti prenošen na prvom programu RAI-ja.
Prema izvorima bliskim tronu Svetog Petra, Vojtila će u svom obraćanju parlamentarcima zatražiti milost za zatvorenike u italijanskim popravnim zavodima. Povod za tu poruku su hiljade i hiljade zahteva za milost i pomoć koji su stigli na Trg Svetog Petra u Vatikanu od osuđenika kojih po italijanskim zatvorima u ovom momentu ima gotovo 60 hiljada.
Poseta Montecitoriju biće još jedan pionirski poduhvat poljskog sveštenika. Vojtila je bio prvi papa koji je ušao u jedan nacionalni parlament, pre Montecitorija obratio se poslanicima Republike San Marino, Australije i njegove Poljske. Takođe je prvi poglavar katolika koji se obreo u jednoj džamiji. Dalje, nijedan papa pre njega nije posetio toliko zemalja koliko on, niti je proglasio toliko svetaca i blaženih za vreme svog papstva.
Željko Pantelić
