Izvor: Blic, 14.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa neće skoro posetiti Rusiju
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se juče u Vatikanu sa papom Benediktom XVI. Bio je to njihov prvi sastanak od kada je Benedikt XVI na čelu Katoličke crkve nasledio papu Jovana Pavla Drugog. Glavna tema razgovora bili su zategnuti odnosi između dve crkve koji su se našli na putu eventualnoj papinoj poseti Moskvi.
Prvi „srdačan" susret poglavara Rimokatoličke crkve i šefa ruske države trajao je 25 minuta, a razgovor se odvijao na nemačkom jeziku, preneli su očevici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
„Želim vam toplu dobrodošlicu u Vatikan", rekao je Papa predsedniku Rusije, na nemačkom.
Papa je Putinu poklonio bakrorez na kome je prikazana bazilika Svetog Petra, dok je ruski lider Benediktu Šesnaestom poklonio savremenu ikonu Svetog Nikole kao i dva toma enciklopedije o katolicizmu na ruskom jeziku.
Nema pričešća za razvedene
Papa Benedikt XVI ponovio je crkvenu zabranu pričešća za razvedene katolike koji se ponovo venčaju, a ostavio je biskupima da odluče da li političari katolici mogu da se pričeste ako podržavaju pravo na abortus ili brakove homoseksualaca. U dokumentu od 131 strane, papa je potvrdio stav Vatikana da sveštenici žive u celibatu i rekao da celibat predstavlja veliki blagoslov kako za Crkvu tako i za samo društvo.
U saopštenju Vatikana izdatom posle sastanka navedeno je da je sastanak, održan u „veoma pozitivnoj astmosferi", posvećen odnosima Svete stolice i Ruske Federacije, kao i da se razgovaralo o odnosima Rimokatoličke i Pravoslavne crkve. Dodaje se da su sagovornici ocenili da ekstremizam i netolerancija predstavljaju „ozbiljnu pretnju miroljubivoj egzistenciji naroda" i zatražili „pregovaranje i mirno rešenje" sukoba. Dvojica zvaničnika razgovarali su i o situaciji na Bliskom istoku.
Ruska novinska agencija prenela je da je Putin preneo papi pozdrave ruskog patrijarha Alekseja Drugog.
Rusija i Srbija su jedine zemlje koje nijedan poglavar Katoličke crkve nije posetio, a po svemu sudeći to se neće skoro dogoditi.
Iako je papa Benedikt XVI veliki pobornik ekumenizma i ponovnog ujedinjenja dve hrišćanske crkve, o čemu svedoči i njegova prošlogodišnja poseta Carigradskoj patrijaršiji i patrijarhu Vartolomeju Prvom, duhovnom vođi svih pravoslavnih vernika, njegov skori susret sa ruskim patrijarhom Aleksijem Drugim je isključen.
Prema rečima papskog nuncija u Moskvi monsinjora Antonija Meninija, odnosi između Katoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve su poslednjih godina mnogo bolji, ali nema govora o poseti:
„Predsednik Putin je u sekularnoj poseti Vatikanu i trenutno je prerano govoriti o eventualnoj papinoj poseti Moskvi", tvrdi Menini.
Sličnog mišljenja je i vladika Ilarion, koji je ispred Ruske pravoslavne crkve zadužen za evropska pitanja.
„Sastanak između pape Benedikta XVI i patrijarha Aleksija Drugog će zavisiti od razumevanja po ključnim pitanjima, a mi prvo moramo da rešimo postojeće probleme", rekao je vladika Ilarion.
Ruska pravoslavna crkva optužuje Vatikan da agresivnim pristupom pridobija vernike u tradicionalno pravoslavnim zemljama. Pre svega se misli na vernike u zapadnoj Ukrajini, koji su, prema mišljenju Ruske pravoslavne crkve, diskriminisani u odnosu na unijate koji imaju koren u pravoslavlju, ali priznaju papu za svog duhovnog lidera. Zvanični Vatikan je u više navrata odbacivao ove optužbe tvrdnjama da „misionari rade samo među ljudima koji su neodlučni u veri". Moskovska patrijaršija smatra prostor nekadašnjeg Sovjetskog Saveza potpada pod njenu kanonsku teritoriju, odnosno da samo Ruska pravoslavna crkva ima pravo na misionarski rad.
Odnosi dve crkve su krenuli uzlaznom putanjom i zahvaljujući tome što je Vatikan pod uticajem prethodnog pape Ruskoj pravoslavnoj crkvi vrati ikonu Kazanske bogorodice, koja je do tada bila u njegovoj spavaćoj sobi.
Jedna od najvećih želja pape Jovana Pavla Drugog, koji je preminuo u aprilu 2005. godine a koji je bio poznat kao veliki misionar, bila je da poseti Rusiju. Međutim, uprkos pozivima Putinovih prethodnika Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, ta poseta nikada nije realizovana što dovoljno svedoči o uticaju Ruske pravoslavne crkve na Kremlj. Putin, koji nikada ni iz kurtoazije nije uputio poziv papi da poseti Moskvu, poznat je i kao veliki poštovalac pravoslavlja, kao stub nacionalnog preporoda Rusije.
To je potvrdio i Sergej Prikotko, Putinov savetnik za spoljnu politiku:
„Putin je istinski vernik koji veoma vodi računa o crkvi i uvek sluša mišljenje patrijarha Aleksija Drugog."
On je isključio mogućnost da će Putin pozvati papu u Rusiju:
„Nema posrednika u dijalogu između crkvi", rekao je Prikotko.
Nešto slično u vezi sa pozivom papi da poseti Srbiju dogodilo se i u našoj zemlji. Krajem 2004. tadašnji predsednik SCG Svetozar Marović najavio je da će pozvati papu Jovana Pavla Drugog što je izazvalo negativne reakcije Srpske pravoslavne crkve:
„Rimskog papu kao državnika u SCG mogu da pozovu političari, ali kao poglavara Katoličke crkve mi ga ne nameravamo zvati. Papa nam je već poručivao preko svojih poslanika da bi voleo da dođe u Beograd. Iz Vatikana, međutim, nije bilo nikakvog pisma. Zbog toga smo i mi njemu preko izaslanika odgovorili da još nije vreme za njegovu posetu. U ovom trenutku on ne bi bio poželjan gost", rekao je novembra 2004. poglavar SPC patrijarh Pavle.
.jpg)
