Izvor: Blic, Beta, 09.Maj.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa: Neraskidive veze katolika i Jevreja
Papa Benedikt XVI rekao je danas da svojom posetom Bliskom istoku želi da podseti i na "neraskidive veze" katoličke crkve i jevrejskog naroda.
Poglavar Rimokatoličke crkve je danas, drugog dana posete Bliskom istoku, posetio planinu Nebo, brdo koje nadvisuje dolinu Jordana, sa koga je, prema Bibliji, Mojsije ugledao Obećanu zemlju.
"Neka današnji susret probudi u nama obnovljenu ljubav prema kanonu Svetog pisma i želju da prevaziđemo prepreke na putu pomirenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hrišćana i Jevreja uz međusobno poštovanje i saradnju i u službi mira na koji nas reč Božija sve poziva", rekao je papa i dodao da "drevna tradicija posete svetim mestima" treba da podseti na neraskidive veze između Crkve i jevrejskog naroda".
Papa je podsetio da je Crkva od samih početaka "u ovoj zemlji slavila velike ličnosti patrijaraha i proroka, kao znak jedinstva dva zaveta". On je ranije ovde godine izazvao gnev mnogih Jevreja kada je opozvao ekskomunikaciju ultrakonzervativnog biskupa koji negira holokaust. Crvka ipak nije dozvolila biskupu da nastavi da obavlja svoje dužnosti, a jevrejski lideri smatraju da je papa dao značajan doprinos borbi protiv antsemitizma.
Benedikt XVI je danas posetio i džamiju Al-Husein u Amanu gde će govoriti o potrebi dijaloga hrišćana i muslimana. Papa će se sastati i sa muslimanskim verskim liderima.
Benedikt XVI u nemogućoj mirovnoj misiji
Benedikt XVI, poglavar Rimokatoličke crkve, juče je posetom jordanskoj prestonici Amanu započeo osmodnevnu turneju po Bliskom istoku, koju je pred polazak sam nazvao „hodočašćem mira”. Papa tokom putovanja po Svetoj zemlji treba da poseti palestinski izbeglički kamp u Vitlejemu, gradu za koji se veruje da je mesto rođenja Isusa Hrista, ali i da pokuša da poboljša prilično uzdrmane veze Vatikana sa Izraelom.
Benediktu XVI analitičari ne predviđaju neki poseban uspeh u posredovanju mirnog rešenja sukoba između Palestinaca i Izraelaca, pre svega zbog rezervisanosti jevrejske države prema sadašnjem papi i njegovom neposrednom okruženju, zbog čega je i sama turneja doskora bila dovođena u pitanje. Razlog za nepoverenja Izraela nalazi se pre svega u izjavi kardinala Renata Martina, predsednika Saveta za pravdu i mir Vatikana, koji je početkom januara ove godine u vreme izraelske ofanzive u pojasu Gaze to područje nazvao „velikim koncentracionim kampom”. Istog meseca papa je ukinuo ekskomunikaciju britanskom biskupu Ričardu Vilijamsonu, koji je minimalizovao broj žrtava holokausta, a kasnije je objavljena i želja Vatikana da za sveca proglasi papu Pija XII, za kojeg Izrael smatra da je bio pasivan prema progonu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Papina oštra osuda svakog oblika antisemitizma koja je usledila delimično je ublažila gnev Izraela.
Patrijarh u strahu zbog papinog govora
Arhiepiskop Fuad Tval, latinski patrijarh Jerusalima, kazao je za izraelski dnevnik „Harec” da ga najviše brine sadržaj govora koji će papa održati tokom turneje. „Ako kaže samo reč protiv muslimana, ja sam u nevolji. Ako kaže samo reč protiv Jevreja, ja sam u nevolji. Na kraju će papa otići u Rim, a ja ću ostati ovde da snosim posledice”, rekao je patrijarh Jerusalima.
Put koji Benedikt XVI prelazi na ovoj turneji urađen je po modelu rute kojom se tokom 2000. godine kretao njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi, koji je takođe posetio Jordan, Izrael i palestinske teritorije, uz obilazak ključnih mesta iz Hristovog života opisanih u Bibliji. Benedikt XVI je juče trebalo da poseti mesto Betani na istočnoj obali reke Jordan na kojem je prema Bibliji Jovan Svetitelj krstio Isusa Hrista. Jordanski islamski verski lideri su pred prvi dolazak Benedikta XVI u neku arapsku zemlju izjavljivali da očekuju od pape da se iskreno izvini zbog svog govora iz 2006. u kojem je direktno povezao proroka Muhameda sa propagiranjem nasilja.
„Vlada mora da natera papu da se izvini za to što je uvredio 1,5 milijardi muslimana širom sveta”, kazao je Zaki Bani Ršeid, vođa opozicionog Islamskog akcionog fronta.
Papa je tokom susreta sa kraljem Abdulahom naglasio svoje najdublje poštovanje za islam i dodao da religijske slobode spadaju u osnovna ljudska prava.
U Izraelu će Benedikt XVI obići Memorijalni centar „Jad Vašem” gde treba da se susretne sa grupom preživelih iz holokausta, ali neće otići u muzej tog memorijalnog centra u kojem se nalazi slika pape Pija XII, zbog koje je Vatikan ranije uložio kritike izraelskim vlastima. U potpisu slike stoji da se papa Pije XII nije protivio nacističkom genocidu nad Jevrejima.
Papina poseta Izraelu u atmosferi napetosti
Poseta pape Benedikta XVI, treća poseta jednog pape Svetoj zemlji od nastanka Izraela, dolazi posle perioda zategnutih odnosa između Izraela i Vatikana
KLJUČNI DOGAĐAJI U ODNOSIMA IZRAELA I VATIKANA
1964: Papa Pavle VI, prilikom prve posete jednog pape jevrejskoj državi, nijednom nije upotrebio ime Izrael, budući da ga Vatikan nije priznavao
1965: Drugi vatikanski koncil odbacuje stanovište po kome Jevreji nose kolektivnu krivicu za smrt Isusa Hrista
1986: Jovan Pavle Drugi postaje prvi papa koji je posetio neku sinagogu
1994: Vatikan uspostavlja diplomatske odnose sa Izraelom
1998: Vatikan se izvinjava zbog toga što nije govorio protiv ubijanja Jevreja od strane nacističke Nemačke, ali i brani papu Pija XII koji je vladao za vreme rata od optužbi da je ignorisao holokaust
2000: Papa Jovan Pavle posećuje Izrael i spomenik holokaustu Jad Vašem
2005: Novoizabrani papa Benedikt XVI posećuje sinagogu u Kelnu - poglavar jevrejske zajednice u tom gradu traži od Vatikana da se otvore arhive iz Drugog svetskog rata
2008: Papa Benedikt odaje poštu Piju XII, ali odlaže njegovo proglašenje za sveca
Januar 2009: Izrael kritikuje vatikanskog ministra pravde, Renata Martina, zato što je osudio izraelski napad na Gazu rekavši da se radi o „velikom koncentracionom logoru”
- Papa ukida ekskomunikaciju četvorice biskupa, među kojima je i Ričard Vilijamson (levo), koji je poricao holokaust
Februar: Nemačka kancelarka Angela Merkel poziva papu da jasno kaže da ne toleriše bilo kakvo poricanje holokausta
- Vatikan naređuje Vilijamsonu da se javno odrekne svojih stavova ukoliko želi da bude crkveni velikodostojnik
- Poznati Jevreji širom sveta poručuju Vatikanu da poricanje holokausta „nije stav već zločin”
11. maj: Papina poseta Izraelu koja se naziva „mostom za mir”
