Izvor: B92, 12.Mar.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa: Nepredviđeni nesrećni slučaj
Vatikan -- Benedikt XVI priznao je da je Vatikan grešio u slučaju biskupa koji je negirao holokaust, kao i da je pokušavao da dopre do konzervativnih vernika i sveštenika.
U pismu katoličkim biskupima u kome analizira slučaj kontroverznog biskupa, papa je naveo da je žalostan što su ga čak i katolici napali sa otvorenim neprijateljstvom.
Benedikt XVI je ocenio da je reč o "nepredviđenom nesrećnom slučaju" koji je izazvao tenzije između hrišćana i Jevreja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i pokrenuo pitanje koliko on zaista želi prijateljstvo između dve veroispovesti.
Portparol Vatikana Federiko Lombardi rekao je da je pismo "zaista neuobičajeno" i da "zaslužuje najveću pažnju".
Benedikt XVI je pismom pokušao da umanji štetu, kao što je to učinio kada se izvinio zbog izjave o islamu i nasilju iz 2006. godine, koja je izazvala buru u muslimanskom svetu.
Najnovija kriza u katoličkoj crkvi počela je kada je Benedikt XVI poništio ekskomunikaciju četiri ultrakonzervativna biskupa, uključujući i biskupa Ričarda Vilijamsona koji je negirao holokaust.
Vilijamson je u intervjuu za švedsku TV u januaru negirao da su nacisti ubili šest miliona Jevreja. On je rekao da je ubijeno oko 200.000 ili 300.000 Jevreja i da niko od njih nije ugušen gasom.
Papa je ocenio da su Vilijamsovi stavovi "nepredviđeni nesrećni slučaj" zbog koga su njegovi napori "milosrđa" prema ekskomuniciranim biskupima izgledali kao da ne teži pomirenju između hrišćana i Jevreja.
"Mogu samo najoštrije da osudim ovo preklapanje dva suprotna procesa koje se desilo i odmah uzdrmalo mir između hrišćana i Jervreja, kao i mir u okviru Crkve", navodi se u pismu.
Benedikt XVI je zahvalio "jevrejskim prijateljima" na razumevanju i veri u njegovu privrženost prijateljstvu.
Papa je obrazložio i svoje napore da vrati pod okrilje Crkve najkonzervativnije vernike lojalne pokretu pokojnog nadbiskupa Marsela Lefebra koji se protivio modernizaciji.
Benedikt XVI je, međutim, priznao da je načinio "još jednu grešku", zbog koje žali, pošto nije dovoljno objasnio svoje namere i ograničenja procedure, zbog čega su ga neke grupe optužile da pokušava da "vrati sat unazad".
"Moramo prihvatiti činjenicu da je taj tihi gest pružanja ruke izazvao veliku buru i postao upravo suprotno gestu pomirenja", naveo je papa.
On je rekao da Crkva ne može da bude ravnodušna prema ultrakonzervativnom pokretu koji okuplja 491 sveštenika, 215 polaznika semeništa i šest semeništa.
