Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palestinci hoće državu za dve godine
Izraelci nude Palestinicima novac da se isele iz Izraela
Šefovi diplomatija članica Arapske lige pokreću diplomatsku inicijativu koja bi trebalo da odredi rok za stvaranje palestinske države pošto Palestinci procenjuju da je vreme takvo da nema druge nego da se direktno obrate međunarodnoj zajednici.
„Sadašnja situacija na palestinskim teritorijama ne može da se produžava”, kaže palestinski predsednik Mahmud Abas. „Mi u Izraelu više nemamo partnera i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne ostaje nam ništa drugo već da internacionalizujemo pitanje.”
Nacrt rezolucije koju će Jordan kao član Saveta bezbednosti (SB) uskoro predstaviti za glasanje u SB čini se da počiva na dva paralelna procesa. Prvi je podrška koju buduća palestinska država dobija u poslednje vreme, uključujući i zemlje poput Švedske. Drugi je sadržan u predlogu izraelskog diskriminatorskog zakona koji uskraćuje prava izraelskim Arapima i ideji šefa izraelske diplomatije da se Palestincima plati da se isele iz Izraela.
Arapske zemlje kreću u lobiranje nacrta rezolucije koja zahteva da Izrael do novembra 2016. prekine okupaciju palestinskih teritorija zauzetih još u ratu 1967.
Izrael u principu prihvata ideju rešenja „dve države”, palestinske i Izraela, ali desničarski premijer Benjamin Netanijahu blokirao je mirovne pregovore koji su poslednji put prekinuti u aprilu, žalio se da nema „partnera”, sve vreme insistirao na gradnji novih jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali – na osnovu čega je odbijao da prihvati stare granice, još manje ideju da istočni Jerusalim postane glavni grad palestinske države.
Palestinci se, uprkos očekivanom američkom vetu, nadaju da bi administracija Baraka Obame u preostale dve godine mogla da napravi bliskoistočni mirovni proboj. Ohrabreni su inicijativama priznavanja palestinske države koje su, posle Švedske, najavile Britanija, Irska i Španija. Francuski parlament u utorak ima simbolično glasanje, ali je Pariz već saopštio da će priznati palestinsku državu ukoliko propadne međunarodni pokušaj rešenja najstarijeg konflikta savremenog sveta.
Arapski pritisak rezultat je i zaoštravanja odnosa prema Palestincima u Izraelu. Tenzija koja se poslednjih nedelja širi Jerusalimom sve se više poziva na religiju, na često neizrečeno ali ponekad ispoljeno uverenje sledbenika Avramove vere, Jevreja, hrišćana i muslimana, da im Bog šalje poruke koji su oni obavezni da slede.
Iako Bog ćuti, premijer Netanijahu sam je dešifrovao poslednju poruku koju je primio i o kojoj nema kompromisa ili pregovaranja: Izrael treba definisati kao „nacionalnu državu jevrejskog naroda”.
Možda bi etnička čistota cionizma mogla da postoji da u Izraelu ne živi blizu 1,7 miliona palestinskih Arapa koji čine čak petinu stanovništva, ali Netanijahu to ignoriše.
Pripremljen je ekstremistički predlog zakona koji ne samo da jevrejskom identitetu Izraela daje prednost u odnosu na demokratski karakter države, već predviđa ukidanje arapskog kao jednog od zvaničnih jezika i daje mandat za gradnju novih jevrejskih naselja ne tražeći sličnu gradnju za Arape.
Kojoj bi „nacionalnoj državi” pripadali palestinski Arapi? Kojim jezikom bi govorili ukoliko se hebrejski proglasi za jedini zvanični jezik Izraela?
Oštrina formulacija predlagača zakona ugrozila je čak opstanak vladajuće koalicije, izazvala negodovanje državnog tužioca i razbuktala nove polemike između jevrejskih konzervativaca i liberala.
Zakon je prošao kroz vladu 15:6 posle izuzetno užarene Netanijahuove rasprave sa liderima dve centrističke stranke, ministarkom pravde Cipi Livni i ministrom finansija Jairom Lapidom. Premijer je za Livnijevu rekao da je „slabić”, ona mu je uzvratila da „uništava zemlju”. Lapid smatra da je prava svrha zakona priprema za izbore i nova vlada koju bi Netanijahu želeo da napravi sa svojim prirodnim saveznicima sa desnice i ultraortodoksnih Jevreja, Haredima.
Obrazlažući predlog premijer je rekao da demokratija ne može da bude iznad judaizma, i obrnuto, i da zakon izjednačava oba principa. Potom je jasno dao do znanja da „postoje nacionalna prava samo za jevrejski narod. Zastava, himna, pravo svakog Jevrejina da se useli u Izrael, i drugi nacionalni simboli”.
Upravo zbog ovake formulacije protivnici zakona tvrde da se njime podriva demokratski karakter Izraela, dok ga organizacije za ljudska prava označavaju kao rasistički. Bivši ministar obrazovanja Josi Sarid upozorava da je Izrael „dospeo do kraja našeg demokratskog konopca”, dok ministar nauke Jakov Peri kaže da ga zakon podseća „na zemlje koje su sebi nametnule zakone šarije”.
Palestinci odbacuju Netanijahuov zahtev da priznaju Izrael kao jevrejsku državu, ističući da bi time bilo uskraćeno pravo na povratak palestinskih izbeglica koji su napustili domove u vremenima izraelsko-arapskih ratova.
Upravo suprotnu ideju ima Netanijahuov koalicioni partner i šef diplomatije. Umesto prava na povratak, Avigdor Liberman, lider ultraortodoksne stranke Izrael Beiteinu, nudi pravo na – plaćeni odlazak.
Ukoliko bi izraelski Arapi prihvatili da za neidentifikovanu količinu novca pređu u palestinsku državu, kada i ako ona bude stvorena, Izrael bi zaista dobio šansu za „jevrejsku čistotu” sopstvenog stanovništva.
Boško Jakšić
objavljeno: 03.12.2014
