Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paklene godine u Gvantanamu
Murat Kurnac, nemački Turčin, kao neugodan svedok za bivšu vlast: u američkom logoru u Kandaharu mučili su ga i nemački vojnici
Strahovanja nemačkih vlasti od povratka Murata Kurnaca iz zloglasne američke robijašnice Gvantanamo očigledno nisu bila sasvim bezrazložna.
Njegova gorka ispovest na stranicama nedeljnika "Štern", koja govori o paklu Gvantanama, donosi i šokantne detalje koji predstavljaju tešku optužbu na račun samih Nemaca, koji su, zvanično i uporno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prali ruke od bilo kakvog ortakluka sa Amerikancima i njihovim tajnim službama u zlostavljanju velikog broja ljudi pod parolom prvog globalnog rata protiv terorizma.
Nemački Turčin, u medijima označavan kao "taliban iz Bremena", gde je, inače, rođen i odrastao, čija je jedina krivica, kako se ispostavlja, bila u tome što se u "pogrešno vreme našao na pogrešnom mestu", otkrio je da su ga u tajnom američkom logoru u Kandaharu mučili i nemački vojnici!
Opis momaka u kamuflažnim uniformama, sa nemakom zastavom, kao amblemom, na rukavu, delovao je očigledno uverljivo i sadašnjem ministru odbrane Jungu, koji je promptno naredio temeljnu istragu o novom slučaju nemačkog saučesništva koji je iznenadio i uzbudio javnost.
Sabrat po mukama
Time je indirektno osnažena i verzija Kurnacovog sabrata u nevoljama, Mohameda al Masrija, koju vlasti u Berlinu i dalje uporno poriču: ovaj Nemac libanskog porekla, koga su američki agenti zabunom oteli u Skoplju, tvrdi da ga je tokom petomesečnog stradanja, takođe u jednom američkom logoru u Avganistanu, ispitivao i jedan autentični Nemac – on je uveren da se radilo o agentu Savezne obaveštajne službe (BND), koji mu se predstavio kao "Sam".
Masrijev slučaj, o kojem je i "Politika" svojevremeno pisala, veoma je poznat ne samo nemačkoj javnosti. Ovaj malerozni momak, čiju su nameru da novogodišnje praznike provede u Makedoniji preterano revnosni agenti CIA pretvorili u moru, svedočio je o svojoj odiseji pred istražnim odborom Bundestaga i poslanicima Evropskog parlamenta, pokušavajući da istovremeno istera pravdu, i bar finansijsku naknadu, pred nemačkim i američkim sudovima, uz veliki medijski publicitet i malo izgleda na uspeh.
Murat Kurnac, inače, priča da su ga jednog dana izveli iz logora. Napolju su ga, između dva velika kamiona, čekali nemački vojnici. Bacili su ga na zemlju, vezali ruke na leđa, a jedan od njih ga je snažno povukao za kosu i, podižući mu glavu, resko saopštio sa kim ima posla. Amerikanci su posmatrali ovaj prizor glasno se smejući.
Njegova odiseja, daleko duža i dramatičnija od one Masrijeve – u paklu Gvantanama proveo je više od četiri godine – počela je, i određena tim događajem, kratko vreme posle američkog "crnog septembra" 2001. Tada gotovo golobradi momak (sada mu je dvadeset i četiri), Murat je, zajedno sa jednim drugarom, takođe Turčinom, odlučio da na nekoliko dana ode u Avganistan kako bi se upoznao sa "pravim islamom". Njegovog kompanjona su zaustavili na frankfurtskom aerodromu, zbog neke neplaćene kazne (njegov pas je na ulici ujeo prolaznika), a Murat je, s povratnom avionskom kartom, odleteo za Karači. Iz jednog pakistanskog autobusa u graničnom pojasu prema Avganistanu, u kojem je, zaista, među putnicima bilo talibana, izvukli su ga američki agenti, odvukli u jedan logor iz kojeg su ga, nekoliko meseci potom, prebacili u Gvantanamo.
Robijaš kojeg niko neće
Kad je jedne večeri minulog avgusta, napokon, američkim vojnim avionom dopremljen u njihovu vojnu bazu Ramštajn, zamolio je porodicu koja ga je "preuzela" da se zaustave na jednoj benzinskoj pumpi. Izašao je iz automobila i dugo, veoma dugo, zurio u mračno nebo osuto zvezdama: u njegovom kavezu u Gvantanamu noću je neprestano gorela neonska sijalica...
Murat Kurnac je i tamo imao nemačke agente u "poseti". Radilo se o tajnim agentima BND-a i službe bezbednosti, i tu "vizitu" zvaničnici u Berlinu ne poriču.
Agenti su nakon povratka podneli izveštaj koji je prosleđen do najviših mesta. U tom izveštaju je konstatovano da Murat Kurnac u Gvantanamu ispašta posve nedužan. Iz njihovog izveštaja je i onaj detalj s početka ovog teksta, da se sudbina surovo poigrala sa njim i da je njegova jedina krivica što se u "pogrešno vreme našao na pogrešnom mestu".
To su očigledno zaključili i sami Amerikanci, iako nesrećnom momku ni to nije bilo od velike pomoći. Ostao je u Gvantanamu najmanje još dve godine, samo za to što ga nije htela ni Turska, čiji je formalno državljanin, iako tamo nikada nije živeo, ni Nemačka, čiju je stalnu dozvolu boravka imao, i gde je rođen, školovao se i gde su mu se roditelji, gastarbajteri, skućili.
Jedan od onih koji je, u dugom lancu nadležnih, rekao "ne", bio je i sadašnji ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, u to vreme šef ureda saveznog kancelara. Nemci su se plašili da bi povratnik, sa oreolom mučenika heroja, mogao da im samo navuče nevolje na glavu.
S promenom vlasti u Berlinu došlo je i do preokreta u zlosrećnoj sudbini Murata Kurnaca. Najviše zahvaljujući prvoj nemačkoj kancelarki. Angela Merkel je pala u politički zagrljaj Džordžu Bušu, s kojim je njen prethodnik Gerhard Šreder bio na "ratnoj nozi" upravo zbog rata u Iraku, ali je prva od zapadnih državnika od američkog predsednika tražila javno da zatvori Gvantanamo!
Kancelarka je, kažu, pri svakom susretu sa Bušom spominjala i slučaj Murata Kurnaca, pa i prilikom njegove letošnje posete (u julu) njenom zavičaju. Kurnac se kratko vreme posle toga ponovo našao u svom Bremenu. Očigledno kao gorak i neugodan svedok.
Miroslav Stojanović
-----------------------------------------------------------
Kalorična hrana u ozloglašenom Gvantanamu
Pritvorenici sve deblji
Pritvorenici u zalivu Gvantanamo dobijaju na težini zbog visokokalorične ishrane i nedovoljno fizičkih aktivnosti, javlja Asošiejtid pres, a prenosi "Gardijan".
Većina zatvorenika je stigla u vojni zatvor na Kubi u stanju blage neuhranjenosti, ali u međuvremenu su dobili u proseku po devet kilograma. Sada bi se većina mogla svrstati u kategoriju "normalni ili sa malim viškom kilograma", ili "malo gojazni", rekao je zatvorski portparol Robert Djurand.
Grupe za zaštitu ljudskih prava ovo dobijanje na težini pripisuju malim ćelijama u kojima su pritvorenici smešteni i činjenici da nemaju dovoljno vremena za vežbanje, koje je smanjeno na jedan sat posle samoubistva tri muškarca u junu.
Osim toga, obrocima unose i do 4.200 kalorija dnevno, što je duplo više od preporučenog nivoa.
S. R.
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
