Izvor: Vostok.rs, 23.Sep.2012, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakistan testirao super preciznu raketu
23.09.2012. -
Pakistan je izvršio još jedno probno lansiranje super precizne rakete „Hatf-7“ koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu na rastojanju do 700 kilometara. Lansiranje rakete je izvršeno iz pokretnog uređaja za lansiranje na jednom od poligona u provinciji Pendžab. Testiranja su, po informacijama pakistanskog ministarstva odbrane, protekla uspešno.
Krilata raketa „Hatf-7“, poznata i pod nazivom „Babur“ predstavlja najnoviji izum pakistanske raketne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tehnike. Raketa je napravljena uz primenu tehnologije „Stels“. Ovo je čini slabo primetnom za radare protivnika. „Hatf-7“ poseduje visoku manevarsku sposobnost, može da leti na niskim visinama prilagođavajući se reljefu. Kako se očekuje, posle završetka serije probnih lansiranja raketa će biti uzeta u naoružanje i postaće jedna od osnovnih raketa ove klase, koja se nalazi u naoružanju pakistanske armije.
Indija već ima raketu sličnog tipa – krilatu „BraMos“. Ona se nalazi u naoružanju kopnenih i vojno-pomorskih snaga Indije. Planirano je da se ovom raketom snabde i indijsko RV. Njena najnovija testiranja su obavljena u toku prošlog meseca.
Po pravilu, Indija ili Pakistan vrše testiranje novog naoružanja u kratkom roku nakon što slično testiranje obavi sused. Ovo zapažamo i u drugim oblastima naoružanja, između ostalog, nuklearnih. Indija i Pakistan su praktično istovremeno obavili svoja prva testiranja nuklearnih bombi u maju 1998. godine. Od tada je raketno-nuklearni potencijal dveju zemalja značajno porastao. Posle lansiranja u aprilu ove godine međukontinentalne balističke rakete „Agni-5“ Indija se pridružila Rusiji, SAD, Kini, Engleskoj i Francuskoj, koje poseduju balističke rakete dalekog prečnika dejstva. Druge zemlje zasad nemaju takve rakete.
Ni Indija, ni Pakistan ne nameravaju da upotrebe raketno-nuklearno oružje jedni protiv drugih. Zapravo žele da ga poseduju kao krajnje sredstvo za osvetu, a ne za upotrebu i ove izume smatraju za sredstvo za dobijanje najnovijih visokih tehnologija. Na ovo skreće pažnju stručnjak Centra Karnegi u Moskvi Pjotr Topičkanov:
- Svaka vojna tehnologija treba da nalazi primenu i u civilnoj sferi. U prošlosti se više puta dešavalo da je rad u vojnoj oblasti obustavljan zbog toga što dati vojni proizvod više nije bio potreban. Međutim, ovi izumi su se i dalje realizovali u civilnoj sferi. Nije slučajno što se pojavio termin „demonstrator tehnologija“. Odnosno, pravi se obrazac. On se ne prihvata u vojnoj oblasti, ali se koristi u mirne svrhe radi proučavanja mogućnosti naučnika, istraživača u različitim oblastima. Dakle, ako govorimo o „Agni-6“, ne govorimo samo o težnji da se napravi raketa za nuklearnu bojevu glavu, već i raketne tehnologije, koje će omogućiti da se u kosmos dopreme različiti tereti.
Zanimljivo je to što je bivši šef obaveštajne službe međunadleštva Pakitana Asad Durani priznao da je nuklearno oružje Pakistana svojevremeno proizvedeno pod izgovorom da ga ima Indija, a njegovo „testiranje je trebalo da se obavi nakon sličnog testiranja u Indiji“. U Kini se takođe veoma mirno prihvataju raketni programi Indije i Pakistana. Kina i Indija, velike ekonomije u razvoju, veoma cene mirnu atmosferu koja trenutno postoji i nameravaju da učvrste strateško partnerstvo radi obezbeđenja mira i stabilnosti u regionu.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
