Izvor: Blic, 18.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakistan sprečio udar na Avganistan
Pakistan sprečio udar na Avganistan
Njujork/Vašington - Pakistanska delegacija, koja je u ponedeljak doputovala u Avganistan predvođena ministrom inostranih poslova Abdulom Satarom, apelovala je na talibane da se ponašaju odgovorno u novonastaloj krizi, ali su oni ipak odbili da izruče osumnjičenog teroristu Osamu bin Ladena. To je bio uslov da Amerika odustane od masovnih vojnih udara. Poseti pakistanske delegacije prethodili su 11-časovni razgovori sa američkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rukovodstvom i samim predsednikom Bušom. Ona je najverovatnije odložila momentalne vojne udare koje su se Amerikanci spremali da izvedu u tom regionu. Primer Pakistana, koji je pristao da ustupi svoj vazdušni prostor za udare na Avganistan, pokazao se kao zarazan. Bez obzira na pretnje talibana da će se osvetiti svojim susedima ako pomognu SAD, odmah posle Pakistana, to su učinili i Uzbekistan i Indija. Po svoj prilici, broj takvih zemalja može samo da raste, pošto se azijskim državama sada pruža prilika da vojnu pomoć SAD uslove dobijanjem određenih povlastica. Tako, na primer, Pakistan ima nameru da zatraži od SAD otpisivanje znatnog dela spoljnog duga koji iznosi oko 30 milijardi dolara, a računa i na pomoć Amerike u rešavanju pograničnog spora sa Indijom. Posle senzacionalne izjave američkog potpredsednika Ričarda Čejnija da je predsednik Buš izdao naređenje da se obori četvrti oteti avion, za koji se veruje da je ciljao Belu kuću ili čak predsednički avion, analitičari procenjuju da SAD nemaju više mnogo prostora za kompromis. 'Ljudi kažu da je to bila strašna odluka', rekao je Čejni. 'Pa, i bila je. Imali smo avion pun američkih građana - civila - koje su oteli teroristi. Da li ćete da otvorite vatru na taj avion, oborite ga i neminovno poubijate sve te Amerikance u njemu? Alternativa bi bila još gora. Da smo imali mogućnost da oborimo dva aviona koja su udarila u STC, da li bismo imali opravdanje za to? Mislim da bismo ga svakako imali.' Buš je potvrdio da je izdao naređenje da se avion obori, ali se on srušio pre nego što je ono sprovedeno u delo, rekao je Čejni, koji je dodao da se u prvim izveštajima pominjala mogućnost da je oteto čak šest aviona.
Američka administracija je već odlučila kako će odgovoriti na terorističke napade na američke gradove. Amerika je spremna da ratuje dugi niz godina i sa teroristima, i sa državama koje ih sponzorišu, rekao je američki ministar odbrane Donald Ramsfeld u intervjuu koji je u nedelju dao televizijskoj kompaniji FOX. Po njegovim rečima, to se odnosi pre svega na Avganistan i talibansku vladu, ali se na spisku nalaze i Irak, Iran, Libija, Severna Koreja, Sudan i Kuba. U tom ratu Amerikanci će koristiti tradicionalne i netradicionalne metode, a načini vođenja operacija razlikovaće se od svega što su SAD do sada praktikovale. Pod netradicionalnim metodama ratovanja podrazumeva se veće oslanjanje na specijalne snage: komandose, rendžerske jedinice kopnenih snaga i 'zelene beretke'. Kako je precizirao ministar, u oružanim snagama SAD trenutno ima 29.000 pripadnika specijalnih jedinica, a još 14.000 može se u najskorije vreme aktivirati iz rezervnog sastava. Očekuje se da će specijalci biti zaduženi za zadatke kao što su prelaženje državnih granica, obeležavanje najznačajnijih objekata za kasnije vazdušne i raketne udare, organizovanje sabotaža, diverzija, otmica i širenja propagande među lokalnim stanovništvom, kao i podrška antivladinim grupacijama. U više navrata primenjena taktika masovnog bombardovanja i nanošenja udara balističkim raketama trebalo bi da postane samo sastavni deo procesa odmazde. Paralelno sa raketno-bombaškim udarima, razmatra se pitanje izvođenja masovnih kopnenih operacija sa ciljem uništavanja 'onih koji kriju teroriste'. Po Ramsfeldovim rečima, takva taktika će verovatno dovesti do pogibije na hiljade američkih vojnika, ali će te žrtve, po njemu, biti opravdane. 'Mi ćemo ratovati da bismo zaštitili naš način života, a naš način života zavređuje da se za njega da život', izjavio je ministar odbrane. Sa njegovim mišljenjem se slaže i predsednik Buš, koji je izjavio: 'Vreme je da dobijemo prvi rat u 21. veku kako bi naša deca i unuci mogli mirno da žive.' Ni talibani ne sede skrštenih ruku. Napetost na granici između Avganistana i Pakistana raste iz časa u čas. Predstavnici Ministarstva odbrane Pakistana saopštili su da se u pograničnom području nalazi između 20.000 i 25.000 avganistanskih vojnika. U regionu Hajberskog klanca, talibani takođe koncentrišu vojnu tehniku i artiljeriju. Istovremeno, predstavnici NATO su saopštili da su talibani potpuno zatvorili vazdušni prostor iznad svoje zemlje i stavili snage PVO u stanje povećane gotovosti. U očekivanju vazdušnih udara, administracija talibana žurno napušta Kabul i prebacuje se u nepristupačne planinske regione. JS/GB Vojni potencijal SAD
SAD ima više od 27.000 projektila vazduh-zemlja, i više od 200 napadačkih aviona dalekog dometa koji bi ih nosili, zatim 1000 krstarećih raketa koje mogu biti ispaljene s brodova, 4.500 aviona, 2.000 helikopetara i 3.500 transportnih aviona.
Baza za napad na Avganistan najverovatnije bi bila britanski Dijego Garsija, arhipelag u Indijskom okeanu, koji je bio od ključne važnosti u Zalivskom ratu. Baza je opremljena strateškim bombarderima B-52. Druga moguća baza je Indžirlik, velika NATO-va baza u južnoj Turskoj, koja je u poslednjih devet godina služila za koordinaciju američkih napada na Irak. 'Plemeniti orao' poleće 30. septembra?
