Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pada i najstabilniji evropski premijer
Tajne službe Luksemburga decenijama su nedozvoljeno prisluškivale i nadzirale političare, formirale arhive u kojima su odlagani podaci iz života javnih ličnosti
Luksemburg – Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, državnik sa najdužim stažom na čelu jedne evropske vlade, juče je izbegao da bude smenjen – posle osamnaestogodišnjeg službovanja. Pre nego što su luksemburške socijaldemokrate, koalicioni partner njegove vladajuće Hrišćansko-socijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranke, postavile zahtev za izglasavanje nepoverenja – Junker je najavio da će od luksemburškog velevojvode Henrija zatražiti da raspusti vladu i raspiše nove izbore.
Očekivano je da će suveren naložiti vladi da podnese ostavku početkom jeseni, a potom bi bili raspisani prevremeni izbori. Zvanični predlog izbornog termina već stoji. Biće to 20. novembar ove godine.
„Vlada će do tada nastaviti po starom, ali posle izbora neće ostati ni kamen na kamenu“, zapretio je juče Etjen Šnajder, ministar privrede u sadašnjoj vladi, iz redova koalicionog partnera, Socijalističke radničke partije.
Neskrivena pretnja ministra Šnajdera tumači se kao najava sveobuhvatne, javne istrage o višedecenijskom ćutanju tamošnje vlade o takozvanom državnom terorizmu.
Specijalni izvestilac parlamentarnog istražnog odbora Fransoa Bauš juče je u obraćanju poslanicima objasnio o čemu je reč. „Tajne službe (Luksemburga) decenijama su, nedozvoljeno, prisluškivale i nadzirale političare, formirale arhive u kojima su odlagani podaci iz života javnih ličnosti – da bi bili upotrebljeni kao sredstvo ucene“, rekao je Bauš.
Premijeru je stavljeno na teret da je bio upoznat sa malverzacijama „svojih“ obaveštajaca – nominalno Junker je šef svih bezbednosnih službi – ali da je zbog samo njemu poznatih razloga propustio da preduzme protivmere.
U dugim govorima poslanika pominjana je „diverzantska serija“. Pod tim nazivom se podrazumevaju miniranja dalekovoda u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka. Seriju diverzantskih napada, međutim, nisu izveli teroristi koji su težili državnom prevratu, već – vojnici takozvanog pozadinskog fronta.
Reč je o tajnim pozadinskim armijama koje su na inicijativu i po nalogu NATO i CIA operisale od pedesetih godina, do sredine devedesetih godina prošlog veka. Njihov cilj je bio stvaranje mreže koja bi u slučaju sovjetske okupacije izvodila akcije iz zasede.
Tajne armije su promenile orijentaciju – sprovodile su terorističke akcije koje su potom pripisivane ekstremistima, pre svega krajnjoj levici. Citirani opis aktivnosti tajnih armija sažet je iz svedočenja bivšeg italijanskog premijera Đulija Andreotija pred istražnom komisijom u Rimu devedesetih godina.
Italijanska parlamentarna istražna komisija „Terorizam i masakri“ donela je posle višegodišnjeg rada, od 1994. do 2000. godine, sledeći zaključak: „U Italiji su masakri organizovani od lica i institucija iz nacionalne administracije, ali i od ljudi koji su bili u vezi sa američkim obaveštajnim službama.“
Američko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je 1996. godine „indirektne kontakte“ CIA sa teroristima u Italiji, pošto je prethodno i Savet Evrope oštro kritikovao SAD i tražio objašnjenje. SAD su, međutim, negirale da je njena obaveštajna služba bila upoznata sa akcijama krvoprolića.
S obzirom na to da je italijanska tajna armija operisala pod nazivom „Gladio“, u Evropi su sve nacionalne organizacije ove vrste nazvane „Gladio-mreže“. Izraz je pozajmljen od latinske reči gladius, u prevodu – mač. Inače, u Belgiji je slična organizacija nosila naziv SDRA-8, u Nemačkoj BDJ-TD, Crveno ovčije runo u Grčkoj, Absalon u Danskoj, O i I u Holandiji, Kontragerila u Turskoj...
U pomenutim državama, osim Luksemburga, niko od političara nije preuzeo odgovornost. Optuženi su i uglavnom osuđeni samo neposredni izvođači atentata.
Pravda bi ipak mogla da bude zadovoljena. U procesu luksemburškim bombašima, ključni svedok saradnik je Nemac koji je izjavio da je u „posao“ uveden od pokojnog oca. Otac je bio Gundolf Keler koji je 1980. godine izgubio život u terorističkom napadu na posetioce minhenskog „Oktoberfesta”. U eksploziji je poginulo 13 lica, a preko tri stotine je pretrpelo teške povrede. Keler je proglašen jedinim atentatorom, premda do danas nije ustanovljeno ko je, uistinu, bio vinovnik atentata.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 12.07.2013.
