Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad dolara, skok nafte i zlata
Bivši predsednik američke Federalne uprave deviznih rezervi upozorava da bi evro mogao da postane ominjena valuta u kojoj zemlje čuvaju svoje devizne rezerve Američka valuta je juče na berzama širom sveta dramatično izgubila na vrednosti, posle odluke centralne banke SAD da oštro snizi baznu kamatnu stopu i tako pokuša da zaštiti najjaču ekonomiju sveta od daljih posledica avgustovskog kraha hipotekarnog tržišta. Sunovrat dolara u odnosu na evro je najveći od uvođenja jedinstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << valute Evropske unije 1999. godine.
Na azijskim berzama evro je juče zabeležio rekordnu vrednost od 1,4120 dolara. Prvi put u poslednjih 30 godina kanadski dolar se po vrednosti izjednačio sa američkim – istovremeno zvanični kurs dolara prema rublji pao je na 25,1867 rubalja, što je najniža kotizacija američke valute od 1. oktobra 1999. godine. Valuta SAD je drastično izgubila vrednost i u odnosu na korpu šest vodećih valuta, ističe agencija Blumberg.
Obaranje vrednosti američkog dolara juče je teklo uporedo sa novim rekordnim skokom cene nafte (skoro 84 dolara za barel ) kao i zlata, koje je dostiglo najveću cenu u poslednjih 27 godina (742,9 dolara za uncu).
Neslavni rekord američkog dolara i nagoveštaji da će se klizanje američke valute nastaviti epilog su sedmice dramatičnih potresa na globalnom finansijskom tržištu – podstaknutih krahom američkog hipotekarnog tržišta 9. avgusta.
Kolaps najvećeg britanskog zajmodavca ("Nordern rok") i odluka američke centralne banke, da prvi put posle četiri godine oštro snizi ključnu kamatnu stopu na 4,75 odsto, podboli su ovonedeljna ćudljiva trgovanja na berzama širom sveta.
Nesigurne da li je smanjenje američkih kamatnih stopa za pola procenta jednokratna mera rasterećenja, ili početak dužeg ciklusa obaranja kamatnih stopa u SAD, svetske berze su popustile pred pritiskom spekulacija o neizvesnom kursu američke, a za njom i svetske privrede.
Predsednik američke Federalne uprave rezervi Ben Bernanke raspirio je dodatno bojazan investitora u vrednost ulaganja na američkom tržištu najavom da kraj krize hipotekarnog tržišta još nije na vidiku. "Broj Amerikanaca koji neće biti u stanju da otplate dospele rate kredita za nekretnine, slučajevi prinudne naplate i izostanak podmirivanja poreskih obaveza će rasti ", upozorio je Bernanke.
Gubitku berzanskog poverenja u dolar delimično je doprinela i procena bivšeg predsednika američke Federalne uprave rezervi Alena Grinspena da je moguće da će evro preteći dolar i postati omiljena valuta u kojoj zemlje čuvaju svoje devizne rezerve. Grinspen, naime, smatra da globalnim transakcijama današnjice prednost dolara "i nije više tako velika kao nekada". "Krajem 2006. godine oko 25 odsto svih deviznih rezervi svih centralnih banaka sveta bio je u evrima prema 66 procenata rezervi u američkim dolarima: kada je reč o plaćanju međudržavnih transakcija evro tek nešto manje zaostaje za dolarom, pošto je odnos 39 prema 43 odsto", izložio je Grinspen u intervjuu nemačkom listu "Štern".
Nova potvrda početka šireg otklona od višedecenijskog globalnog "držanja za dolar" stigla je juče iz Rusije.
"Ova godina će biti presudna za dolar, američka valuta će konačno izgubiti status sredstva štednje", prognozirao je Vladimir Tarankov, direktor sektora za devize i vantrgovinske transakcije "Sberbanke" posle izveštaja da su Rusi letos sveli svoje dolarske štedne uloge sa 35 milijardi dolara na 11,9 milijardi, i to uglavnom u korist uloga u rubljama.
Poslovni svet ubrzano zbraja posledice najnovijeg komešanja na svetskim berzama – urušeni dolar podiže konkurentnost američke robe, ali smanjuje privlačnost američkog finansijskog tržišta stranim investitorima. Ojačali evro postaje ozbiljna prepreka prodorima evropskog izvoza, ali istovremeno privlači petroinvestitore sa Srednjeg istoka. Emirati Dubai i Katar, koji se utrkuju za laskavu titulu najvećeg finansijski centar u Persijskom zalivu, kupili su juče od američkog berzanskog fonda Nasdak značajan akcionarski udeo u Londonskoj berzi akcija i skandinavskom berzanskom operateru OMX AB.
Ovoj transakciji već se suprotstavio američki senator Dejvid Šumaher tražeći od Bušove administracije da proveri da li trgovina Nasdaka sa arapskim partnerima "ugrožava američku bezbednost".
Promena u trgovini Amerike i ostatka sveta ovog puta je opipljiva: Kongres je lane uspeo da stopira pokušaj šeika sa Srednjeg istoka da kupe udeo akcija u firmi koja održava američke luke i nagna kineski kapital da odustane od kupovine američke naftaške kompanije "Unokal".
"Amerikanci prvi put u istoriji počinju stvarno da osećaju globalizaciju na svom terenu", komentariše "Internešenel Herald tribjun".
T. Vujić
[objavljeno: 22.09.2007.]
