Izvor: Vostok.rs, 11.Feb.2012, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pa ćao“ reče kupus
11.02.2012. -
Povrće može da komunicira međusobno. Na prvi pogled takvo mišljenje britanskih naučnika se čini nemogućim. Tim pre što je po nekim podacima oko 10% britanskih naučnih radova falsifikat. Ipak, po mišljenju ruskih stručnjaka, u ovom slučaju sve izgleda istinito.
Biolozi iz univerziteta grada Ekseter su eksperimentisali sa kupusom i otkrili da glavice mogu da međusobno predaju informaciju o opasnosti. To se dešavalo u momentima kada su sekli listove. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Odmah zatim je glavica kupusa ispuštala poseban gas kao „SOS" za susedne biljke. A one su hitno uveličavale lučenje toksičnih materija, koje zaplašuju štetočine, na primer, gusenice. Po mišljenju Britanaca, taj gas i jeste jezik komunikacije među glavicama, uz čiju pomoć one informišu „komšiluk" o neophodnosi jačanja odbrambenog sistema.
Na postojanje solidarnosti kod glavica kupusa obraćaju pažnju i ruski naučnici. Glavice su krupnije i zdravije kada rastu autonomno, a ne pomešane sa drugim poljoprivrednim kulturama, govori naučni saradni Sveruskog instituta poljprivrenih kultura „N.I.Vavilova" Ana Artemjeva.
Sve glavice rastu među svojima i osećaju se komotno. To je moje lično iskustvo. Što se tiče komunikacije – sasvim je moguće. To mogu biti smrtonosna jedinjenja fosfora, kao feromoni kod životinja.
Uzajamni uticaj kod povrća je poznat u nauci, objašnjava vodeći stručnjak u oblasti agroekologije akademik Aleksandar Žučenko. Izlučavanjem ekzometabolita biljke ne samo da mogu da zaštite jedna drugu, već i da se bore sa štetočinama, da utiču na insekte. Ipak to ne možemo nazvati komunikacijom. Krastavac, krompir ili kupus ne daju nikakve signale, govori akademik.
Naučnik je protiv toga da se govori o sociologiji u životu biljaka i da im se pripisuju ljudske osobine, da se traži nekakav poseban jezik. Uzajamnost naravno postoji. Kao što u prirodi postoje načini da se privuče pažnja ili da se zastraši. Na primer, pčela sletela na cvet. Nije je privukao samo polen, nektar. U arsenalu biljke su aroma i boja latica. A neke biljke svojim mirisom štite ne samo sebe već i susede, terajući štetočine.
Inače o uzgajivačima povrća... Viktor Semjonov, osnivač grupe kompanije „Bela dača", koja se bavi uzgajanjem povrća i voća – na ličnom iskustvu se ubedio da su biljke sposobne da prenose korisnu informaciju.
Imam veliku baštu. Pojavi se parazit. Prvo na slaboj biljci. I vidim kako se prenosi informacija, kako se biljke pripremaju. I one na koje je parazit prešao već su spremnije i ne stradaju kao prva biljka. Jabuka koju su napali paraziti kaže drugima – „na gotovs".
Značaj svog otkrića Britanci ne preuveličavaju. Jer čuli su da kaže „ćao" samo kupus. Oni smatraju da su na samom početku otkrivanja jezika biljnog sveta i nameravaju da nastave istraživanja.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
