Izvor: Blic, 30.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena knjiga života
Otvorena knjiga života
Poslednju godinu XX veka obeležilo je veliko naučno otkriće koje se može uporediti sa pronalaskom točka – naučnici su posle mnogo decenija napornog rada dekodirali genetski kod čoveka i time praktično otvorili 'knjigu života'. Ovo revolucionarno otkriće sigurno će promeniti pogled na svet u kome živimo, objasniti građu od koje smo načinjeni i možda čak otkriti tajne evolucije. Podaci o genetskim markerima, koji su kod svake osobe različiti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovešće do utvrđivanja gena kojima se prenose oboljenja i odrediti podložnost individua određenim bolestima.
Dok su genetičari otvarali 'knjigu života', astronomi su sa manje uspeha nastavili da tragaju za odgovorom na iskonsko pitanje 'da li smo sami u kosmosu'. Rusi i Amerikanci nastavili su saradnju na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, a Kina je najavila da će uskoro poslati prvu letelicu sa ljudskom posadom na Mesec. Moskva je najavila da će izgraditi interferometar kosmosa čija će baza biti postavljena na Mesecu da bi se dobila znatno bolja slika vasione.
NASA je objavila da se na snimcima koje je napravio njen 'lender' poslat da snima Mars vidi voda na Crvenoj planeti, što bi moglo ukazati na postojanje nekih oblika života.
Dole na Zemlji, kraj 1999. godine protekao je u znaku takozvane milenijumske bube, kompjuterske greške koja je mogla dovesti do neviđene katastrofe u trenutku kada izbije 2000. godina, a računari širom sveta je prepoznaju kao 1900. Kada je bilo jasno da će nuklearne rakete ostati u svojim ležištima, a sateliti na nebu, tehnološki razvoj nastavljen je punom parom. Kompjuteri su proradili na velikim brzinama, a čudesni svet informacija preselio se na 'super-autoput' nazvan internet koji je tek 2000. doživeo pravi procvat i prestao da bude povlastica manjine.
