Izvor: Deutsche Welle, 23.Apr.2019, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Otrov verskih podela“
Teror na Šri Lanki je izazvao mnogobrojne reakcije u Nemačkoj – u simultanim samoubilačkim napadima na više crkvi je ubijeno oko 300 ljudi. Evo izvoda iz karakterističnih komentara objavljenih u nemačkoj štampi.
Nadregionalni Zidojče cajtung (Minhen) piše da su „počinioci svesno i vodeći računa o zakonima svetske medijske pažnje izabrali hrišćane u svojoj zemlji kao cilj napada. U Šri Lanki oni čine manjinu od samo sedam odsto stanovništva, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << za svoje ubice oni su predstavnici omraženog Zapada. Napad na budiste koji su pripadnici većinske i državne religije, verovatno ne bi izazvao toliku užasnutost. Tako je na Uskrs pred vernike u Rimu izašao vidno potreseni papa Franja; nad uskršnju radost hrišćana širom sveta nadvila se senka".
„Serija napada bi mogla da za pogođeni region postane neka vrsta traume kakva je bio 11. septembar 2001. za SAD", strahuje Rajn-cajtung (Koblenc): „Turizam Šri Lanke će pretrpeti gubitke, a otuđenje budističkog većinskog društva od manjine će se, podstaknuto propovedima mržnje na svim stranama, ubrzati: ti obrasci su poznati."
Mesto užasnog zločina, crkva u mestu Negombo
Nordvest cajtung (Oldenburg) primećuje: „Ovde nisu bili na delu pojedinci, već umrežena teroristička grupa. Ovde je na delu ideologija koja se stalno stara o novim regrutima."
Nirnberger nahrihten (Nirnberg) smatra da „Napadi ponovo pokazuju koliko u delovima Azije sektaško etničko nasilje sve više uništava verski suživot. I hrišćani su sve češće na meti napada – baš kao i na Bliskom i Srednjem Istoku. Verske vođe sveta bi konačno morale da intenziviraju dijalog. Otrov verskih podela koje su često etnički podstaknute već je uzeo mnogo žrtava".
Nadregionalni Velt (Berlin) piše: „Mi u Evropi s pravom osuđujemo antisemitizam i mržnju prema muslimanima. Često smo uzdržaniji kada je reč o mržnji prema hrišćanima. Za to mogu postojati razumljivi razlozi: loša savest zbog uloge hrišćana u evropskom kolonijalizmu, na primer, ili srdžba zbog dvostrukog morala crkve. No, ta uzdržanost je pogešna. Nacisti, fašisti i komunisti baš kao i današnji džihadisti ne mogu da trpe osnovnu poruku hrišćanstva: da je svaki pojedinac kao slika boga dragocen. To što su hrišćani često iskrivljavali tu poruku, ne menja ništa”.
Ovo je sahrana Šaini koja je imala samo 13 godina.
A dnevnik Hajlbroner štime (Hajlbron) poručuje da su „napadi usmereni protiv svega što nam je sveto: vere, tolerancije, slobode, humanističkih vrednosti. Napadi na Šri Lanki bi trebalo da nam budu opomena da ne potcenjujemo teror, pa ni Islamsku državu koja je samo prividno pobeđena. Teror je međunarodnog karaktera. Zato moramo biti solidarni mimo svih granica.”
List Manhajmer morgen (Manhajm) konstatuje da „protiv terora uvek treba isticati poruku ljudskosti i mirnog suživota religija. Novozelandska premijerka Džasinda Ardern je posle Krajstčerča pokazala čitavom svetu kako se to radi. Tako bi trebalo da bude i sada nakon Šri Lanke."
Sahrana Mari Noman Šanti (58) i Rohan Marselas Vimana (59)
Priredio: Saša Bojić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
