Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpor neravnopravnosti
Masovni protest crnaca upozorio na neuravnoteženost u pravosuđu i u medijima SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. septembra. "To nije krivično gonjenje nego pristrasno proganjanje", uzviknuo je crnački političar i sveštenik Džesi Džekson, obraćajući se učesnicima najvećih antirasističkih demonstracija u SAD poslednjih godina. Masu veću od 10.000 ljudi, a po nekim procenama i nekoliko desetina hiljada, okupilo je juče u malom mestu Džina, u Lujzijani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istovetno osećanje – da je "pravda obojena", da ovdašnje pravosuđe pokazuje znatno veću strogost prema crnačkoj manjini nego prema belačkoj većini.
Povod je, da podsetimo, bio niz drama, koje su počele još prošle jeseni u lokalnoj srednjoj školi. U glavnim i najkraćim crtama: prvo je grupa belih učenika istakla tri vešala (simbol linča crnaca u vreme rasne segregacije) da bi tako pokazala da samo oni imaju pravo da se okupljaju ispod dvorišnog hrasta. Nekoliko meseci kasnije šest crnih đaka je pretuklo jednog belog vršnjaka. U prvom slučaju – izgrednici su kažnjeni trodnevnom suspenzijom s nastave, u drugom – vinovnici su, kako se javlja, izbačeni iz škole i optuženi za pokušaj ubistva.
Sličnih incidenata ima i u drugim američkim krajevima, ali je tek "Džina šest" (po broju optuženih) izazvao masovnu mobilizaciju, pa se analitičari upinju da odgonetnu u čemu je "posebna zapaljivost" ovog slučaja. Slažu se mahom da je to bila "kap koja je prelila čašu", pošto su se nagomilali primeri neuravnoteženosti u pravosuđu. Dok crnci čine 16 procenata američke mladeži, među zatvorenima je njih čak 38, izvestio je nedavno Nacionalni savet za suzbijanje kriminala i delinkvencije...
Okupljanju gnevnih iz raznih krajeva SAD doprinele su i neke lokalne okolnosti. Među 3.000 meštana Džine, belaca je 85 odsto, a izveštači javljaju da se u njoj zadržao popriličan nivo "tihe segregacije", s rasno razdvojenim naseljima, grobljima pa i berbernicama. To mesto je u Lujzijani, u čijem je Nju Orleansu od uragana Katrina stradalo ponajviše siromašnih crnaca, dobrim delom zbog neblagovremene ili "nemarne" akcije Agencije za hitne intervencije, što još održava slutnje da se radilo o "selektivnoj nebrizi".
Pojedini hroničari ukazuju i na "dugu ravnodušnost" velikih medija prema "sitnicama" u Džini. Do jučerašnjeg velikog protesta je došlo tek kada su crnačke radio-stanice i mreže internetske komunikacije razglasile uznemiravajuće pojedinosti i pod geslom "E, sad je dosta", pozvale na masovne demonstracije, ističe komentator "Vašington posta". Sličnu mobilizaciju ranije su podstakli elektronski mediji čiji su programi namenjeni Latinosima (došljacima iz Latinske Amerike) da bi se pružio otpor nacrtima zakona koji su doživljeni kao antiimigrantski", pa poznavaoci ocenjuju da je došlo do "naglog rasta uticaja alternativnih sredstava komunikacija".
Stanovnici Džine ponavljaju da svoje mesto vide kao "rasno harmonično" i "neopravdano, spoljnim novinarskim preterivanjima, stavljeno na stub srama". Građani koji tako vide stvari "zapadaju u samozavaravanje", ističe se u uvodniku "Los Anđeles tajmsa", koji pomenutima preporučuje "unutrašnje preispitivanje".
Okružni nadležnici se od primedbi za "neuravnoteženost postupaka" brane i podatkom da su "optužnice protiv šestorice crnačkih tinejdžera ublažene tako da se više ne terete za pokušaj ubistva nego samo za nanošenje telesnih povreda". Kritičari napominju, međutim, da je do tog obrta došlo tek kad je "pukla bruka", i kad se protiv pravosudne prestrogosti u slučaju "Džina šest" digla "cela zemlja".
Demonstranti su se razišli s nadom da spektakularni a mirni (kažu bez incidenata i uhapšenih) izliv gneva neće u senci ostaviti druge slične drame. "Džina postoji i u mnogim drugim krajevima SAD", tvrde organizatori protesta i najavljuju nove akcije otpora neravnopravnosti.
M. P.
[objavljeno: 22.09.2007.]
