Izvor: Politika, 03.Avg.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otmica raspalila izraelsku odmazdu
Benjamin Netanijahu se sada suočava sa porastom besa među biračima što bi moglo da uništi i poslednje ostatke razboritosti u vođenju ovog rata u Gazi
Specijalno za „Politiku”
Gaza – Uzalud su se ljudi u Gazi obradovali u petak ujutru kada su čuli da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i američki državni sekretar Džon Keri dogovorili humanitarno primirje od 72 sata.
Ono je trebalo da podrazumeva, ne samo prekid vatre, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već i razgovore u Kairu između predstavnika Palestinske uprave i Izraela, na kojima bi bio prisutan i Hamas, ali bez formalne ili direktne pregovaračke uloge.
To je značajno podiglo nade da je na vidiku kraj sukoba, koji je postao najduži i najkrvaviji u nizu ponovljenih izraelskih upada na teritoriju pojasa Gaze poslednje decenije.
Diplomatski prodor bio je neočekivan. Naročito što je izraelski premijer Benjamin Netanijahu prethodno jasno stavio do znanja da će nastaviti vojnu operaciju dok cela mreža takozvanih terorističkih tunela ne bude uništena, iako su ga visoki oficiri izraelske vojske (IDF) upozorili da bi takav zadatak bi zahtevao dugotrajno prisustvo na terenu, malom šansom za zagarantovani uspeh.
Tri dana zatišja ukazivala su da je Netanijahu, bez obzira neumoljivu retoriku, u potrazi za rešenjem kako da prestane sukob. Pod pritiskom svojih desničarskih rivala u vladi, predvođenih ministrom prosvete Naftalijem Benetom, ali i javnog mnjenja koje većinski podržava vojnu akciju, Netanijahu je oklevao, shvatajući da će on biti jedini koji će platiti političku cenu ako se rat otme kontroli, što je scenario koji preti iz dana u dan.
U prvim satima primirja, opasne i zbog toga prazne ulice u Gazi počele su da budu pune ljudi. Na magarcima su odnošene hrpe nagomilanog smeća, porodice su krenule da kupuju hranu i da na cisternama vodom napune plastične kanistere od dvadeset litara, dok su deca iskoristila šansu da izađu iz skloništa i da šutiraju fudbalsku loptu ili preskaču konopac.
Oko podneva, razoreno naselje Šudžaja je ponovo vrvelo od raseljenih stanovnika koji su se vratili u potrazi za svojim stvarima. Odjednom, nastao je divlji stampedo u bežanju iz istočnog dela Bagdadske ulice.
„Dolaze izraelski tenkovi”, povikao je neko.
Pojedini ljudi su se okupili oko kombija televizijske ekipe Al Džazira, nadajući se da će im to pružiti neku zaštitu. Član ove medijske kuće završio je telefonski poziv i okupljenima saopštio: „Nema više primirja u Gazi. Oni su granatirali Rafu. Izrael kaže da su to uradili u znak odmazde zbog toga što je Hamas oteo jednog od izraelskih vojnika”.
Izrael je saopštio da je vojnik Hadar Goldin zarobljen oko pola deset ujutru kod Rafe, na jugu pojasa Gaze, što je odmah potvrdila Bela kuća, osuđujući „apsolutno nečuvenu akciju Hamasa da, koristeći prekid vatre, izvrši iznenadni napad kroz tunel ubijajući izraelske vojnike i možda uzimajući jednog kao taoca”.
Hamas, međutim, insistira da je uhvatio vojnika u 7 ujutru, sat vremena pre nego što je stupio na snagu prekid vatre. Osim toga, militanti su optužili Izrael za ubistvo šest ljudi u Rafi oko 9 sati ujutru, kao i da su uprkos primirju nastavili vojnu operaciju uništavanja tunela.
Precizna hronologija događaja koji su izazvali prekid primirja možda nikad neće biti u potpunosti poznat. Ali, ono što je poznato jeste činjenica da je posle otmice vojnika, IDF furiozno reagovala.
Gusto zbijeni izbeglički kampovi postali su meta intenzivnog i po svemu sudeći neselektivnog bombardovanja u kojima je poginulo najmanje šezdeset civila i ranjeno blizu stotinu ljudi i to samo u petak. To što su hamasovci uzeli izraelskog vojnika za taoca samo je pogodilo u živac Izrael.
Otimanje vojnika Gilada Šalita, pet godina njegovog zarobljeništva i potonja njegova razmena za 1027 Hamasovih militanata, stvorili su nacionalnu traumu čiji ožiljci još nisu u potpunosti zarasli. Bes i strah samo su potpomogli kolektivnu odmazdu protiv bespomoćnog i osiromašenog stanovništva Rafe.
Netanijahu se sada suočava sa porastom besa među biračima što bi moglo da uništi i poslednje ostatke razboritosti u vođenju ovog rata, čineći već zatrovane odnose sa Palestincima još gorim. U nedavnoj prošlosti, međutim, premijer je naložio oštru reakciju koji bi sada hteo sa smiri.
U junu, nakon što je kriminalna banda koja deluje bez političkih instrukcija kidnapovala i ubila tri izraelska tinejdžera, Netanijahu je posle sastanka svog kabineta izrazio saučešće ožalošćenim roditeljima a zatim citirao savremenog jevrejskog pesnika Hajim Bijalik, koji je napisao u memoarima žrtva pogroma 1903. u Kišinjevu: „Osvetu za krv malog deteta, đavo još nije stvorio”, dopunjujući to svojim rečima: „Hamas je odgovoran - i Hamas će platiti”.
Netanijahuova izjava ohrabrila je ekstremiste na političkoj desnici da podignu ulog. Ajelet Šaked, poslanica Kneseta i saveznica Naftalija Beneta, postavila je na svojoj Fejsbuk stranici neobjavljeni članak pokojnog Urija Elitzura, bivšeg šefa Netanijahuovog kabineta.
„Iza svakog teroriste stoje desetine muškaraca i žena, bez koga on ne bi mogao da učestvuje u terorizmu... Oni su svi neprijateljski borci, a krv bi trebalo da bude i na njihovim glavama. To uključuje i majke mučenika, koje šalju u pakao sa cvećem i poljupcima. One moraju da prate svoje sinove. Ništa ne bi bilo pravednije. Oni treba da idu sa njima, kao i kuće u kojima su odgajale te zmije. U suprotnom, još zmije će biti u njima odgajano”.
Zaključno sa jučerašnjim danom poginulo je više od 60 izraelskih vojnika a broj palestinskih žrtava premašio je 1500. Unicef procenjuje da trećina palestinskih žrtava ima manje od 18 godina. Strah od „malih zmija”, izgleda zavladava na terenu što bi moglo da vodi ka ratu bez milosti i bez doglednog kraja.
Pol Aron
objavljeno: 03/08/2014
