Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkuda Hezbolahu rakete
ANALIZA VESTI
Bejrut, taj nekadašnji Pariz Bliskog istoka, i Liban opet plaćaju ceh regionalnih suočavanja. Nekada su se arapsko-izraelski odnosi, pre svega palestinsko pitanje, bolno reflektirali na unutrašnju političku situaciju u Libanu, pa su Izraelci više puta vojno intervenisali kako u južnim delovima Libana tako i u Bejrutu. Kasnije su se sukobi Izraela sa Sirijom opet prelamali preko Libana, posebno u dolini Beka. Zatim su Sirijci vojno otišli iz Libana, ali su vojni vakuum očito >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobro popunili Iranci preko Hezbolaha.
Dakle, otmica dvojice izraelskih vojnika u pojasu Gaze bila je samo povod za najnoviju spiralu nasilja na Bliskom istoku. Naime, snage Hamasa iz pojasa Gaze već duže raketama "kasim-2" i "kasim-3" gađaju izraelski gradić Sederot, a palestinsko rukovodstvo to ne sprečava.
Na drugom frontu, proiranski Hezbolah iz područja južnog Libana stalno raketama zasipa izraelsku teritoriju. Pre izbijanja najnovijih sukoba snage Hezbolaha dovukle su i rasporedile na prostoru južnog Libana oko 10.000 raketa raznih tipova. Od toga su veliki broj, zapravo, artiljerijske rakete za višecevne raketne bacače tipa BM-21 od 122 mm, projektili tipa "fajr-3" od 240 mm i "fajr-5" od 333 mm, sve dobijeno od Irana. Hezbolah raspolaže i balističkim raketama kratkog dometa tipa "zelzal-2" kojima je očito i izveden napad na Haifu.
Još u maju 2003. godine Hezbolah je blizu libansko-izraelske granice rasporedio višecevne raketne bacače, minobacače, protivavionske topove i ručne lansere protivavionskih raketa, protivtenkovske projektile tipa "maljutka" i "tau". Projektile tipa "tau" mogao je da dobije samo iz Irana, jer su to rakete američke proizvodnje. Izraelci su odmah reagovali tako što su svoje projektile za protivvazdušnu i protivbalističku raketnu odbranu "erou-2" i "patriot" rasporedili blizu Ein Šemera i u bazi Palmahin južno od Tel Aviva. Baza Ein Šemer štiti severni deo Izraela od mogućeg napada balističkim raketama tako što su projektili "erou-2" predviđeni za pokrivanje njihovih visokih putanja, a rakete "patriot" za niske putanje. Po svemu sudeći, protivbalistički sistem Izraela nije uspeo da zaustavi balističke rakete "zelzal-2" koje su lansirali pripadnici Hezbolaha, a protiv klasičnih raketnih zrna kalibra 122 mm koji se ispaljuju iz višecevnih raketnih bacača tipa BM-21, sistema "kaćuša", zapravo i nema adekvatne odbrane. Sa povećanim dometom od skoro 42 kilometra i sistem BM-21 može da "pokriva" dobar deo teritorije Izraela, a Hezbolah ima dosta takvih sistema.
Za vlasti Libana već duže je aktuelno pitanje kako je moguće da jedna vojna formacija koja nije unutar regularnih vojnih snaga države Libana, dakle Hezbolah, raspolaže takvim teškim oružjem koje koristi za gađanje druge države preko libanske državne granice. Ako to vlasti u Bejrutu ne mogu da spreče, onda taj zadatak očito preuzimaju izraelski vojnici, a onda stradaju i libanski civili.
Što se tiče Izraela, on neće dozvoliti da mu se teritorija stalno nalazi pod raketnom vatrom iz susednog Libana. Ratovanje na dva fronta za Izrael nije nepoznanica, sva četiri dosadašnja arapsko-izraelska sukoba bila su za Izraelce ratovi na dva fronta. Uglavnom uspešni. Naravno, sadašnje borbe nisu i "pravi" rat, jer većinom se tu radi o razmeni artiljerijsko-raketnih udara i napadima izraelske avijacije na izabrane ciljeve u Libanu i pojasu Gaze.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 18.07.2006.]
