Izvor: Deutsche Welle, 23.Dec.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkud pištolj u avionu?
Ovih dana objavljeno: na aerodromu u Frankfurtu je relativno lakoprokrijumčariti oružje u avion. Boris Zuhan, ekspert za bezbednosne kontrole, objašnjava gde su trenutno nedostaci u kontrolama i obučenosti personala.
DW: Prikriveni istražitelji EU uspeli su u svakom drugom pokušaju da prokrijumčare oružje ili opasne predmete kroz kontrole na frankfurtskom aerodromu. Zaprećeno je da bi aerodrom, jedan od najvećih u Evropi, mogao da bude okarakterisan >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << kao ne-šengenski. Za sve je, kažu u Briselu, kriva loša obuka obezbeđenja. Da li Vas nalazi iznenađuju?
Boris Zuhan: Iznenađen sam tako visokim procentom. Zbog stresa i gužvi su propusti uvek mogući. Sve to znamo: nestrpljivi ljudi koji žele do svoje kapije, u redu za bezbednosnu kontrolu. Ali personal je veoma dobro obučen – nisam očekivao toliko propusta.
Mislite li da su kontrole bolje na drugim aerodromima?
Stope malo variraju, ali je na drugim nemačkim aerodromima sigurno slično, barem na onim koji imaju iste radne uslove kao u Frankfurtu. U Izraelu su kontrole sasvim drugačije i zato mnogo duže. Ali u Izraelu postoji drugačiji osećaj ugroženosti. U Nemačkoj je bilo diskusija o skeneru za telo. Radije bih se skenirao nego da stradam u eksploziji na visini od 10.000 metara. Možda je potrebno iz korena promeniti način razmišljanja.
Koliko je teško na rentgenskim snimcima otkriti na primer nožić na rasklapanje?
Ponekad ga nije lako naći. Ali nož je verovatno najlakša varijanta. Ako u prtljagu imate više stvari – ovde kabl, tamo baterija i još neki predmet – koji postaju opasni samo u kombinaciji, onda je mnogo teže. U SAD se prtljag redovno ručno pretražuje. To mi se u Nemačkoj još nije desilo.
Boris Zuhan
Da li je obuka kontrolora u Nemačkoj loša?
Obuka za asistenta bezbednosti letenja traje deset nedelja i ponekad ima dodatnih kurseva. Oni su obučeni da otkriju opasne predmete i u teškim uslovima. Ali, mi smo otkrili da određeni kognitivni standardi još nisu definisani.
Koji standardi?
Ljudi rade u smenama koje ponekad počinju u tri sata ujutru i završavaju se popodne. Oni sve vreme moraju biti na oprezu i na kratko čak povećavati pažnju. Ako spaze upadljiv objekat na ekranu, oni moraju „u glavi“ da ga vide sa svih strana i uporede sa odgovarajućim slikama iz memorije. To su kognitivne sposobnosti koje su potrebne u tom području. Pored toga, ljudi se rotiraju, to jest nekad su kod monitora, nekad kod prtljaga i nekad kontrolišu ljude. Od tih radnika se mnogo zahteva.
Vi u ime Savezne vlade proveravate obuku obezbeđenja. Kako nameravate da poboljšate kontrole?
Postoje ljudi koji imaju veoma dobru stopu otkrivanja opasnih predmeta. Mi ih „studiramo“, tražimo po čemu se oni razlikuju od drugih. Da li je stvar u njihovoj strategiji pretrage? Šta fokusiraju na ekranu? Koje stvari imaju u memoriji? To su sve stvari koje još nisu sistematski istraživane. Nadamo se da ćemo za oko devet meseci znati malo više.
Kakvu ulogu ima motivisanost radnika?
Moj asistentkinja Katinka Kruger je konstatovala da su putnici ponekad neprijatni prema kontrolorima. Mada nisu loše plaćeni, oko 15 evra po satu, što nije loše u odnosu na druge radnike na aerodromu, ružno je kada čuju oca koji sinu kaže: „Vidi, ako ne budeš učio, završićeš kao oni.“ Osim toga kontrolori često moraju nestrpljivim putnicima da se pravdaju što uopšte vrše kontrole. Kontrolori bi trebalo da rade u atmosferi u kojoj putnici ne gunđaju, nego dolaze na aerodrom znajući da će morati da izdvoje desetak minuta za bezbednosne kontrole. Kontrolori nisu ljudi koji im stoje na putu, nego ljudi koji ih štite.
*Boris Zuhan, 1966, je profesor neuropsihologije na Rurskom univerzitetu u Bohumu. Vodi projekat u kojem istražuje nove strategije i obuku obezbeđenja na aerodromima. U tom projektu učestvuje policija, različiti instituti i privreda, a finansira ga Ministarstvo obrazovanja i istraživanja.
