Izvor: Blic, 26.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osveta kao bumerang
Osveta kao bumerang
Koliko nas je spremno da oprosti partneru neverstvo, kolegi uvredu, a nepoznatom čoveku bezobrazno guranje preko reda na kasi u samoposluzi? Svima nama je u prirodi da budemo zlopamtila, ali ta osobina ide na štetu ne samo našeg psihičkog, nego i fizičkog zdravlja.
Oaj problem trenutno najviše zaokuplja istraživače u laboratorijama za ispitivanje ponašanja. U 2004. objavljeno je 1.200 studija na tu temu (1997. svega 58). Postoji čak i fondacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za istraživanje praštanja.
- Istraživanja pokazuju da praštanje deluje na najmanje dva načina - kaže Everet Vortington, izvršni direktor te fondacije (Kampanja za istraživanje praštanja). - Jedan se sastoji u snižavanju stresa izazvanog nepraštanjem; to je moćna mešavina gorčine, gneva, neprijateljstva, netrpeljivosti, mržnje i straha (da ćemo ponovo biti poniženi ili povređeni). Sva ta osećanja imaju konkretne fiziološke posledice - recimo visok krvni pritisak i hormonske promene - koje dovode do kardiovaskularnih bolesti, pada imuniteta, a možda i do poremećaja neuroloških funkcija i pamćenja.
Svaki put kad se setite da nekome nešto ne možete da oprostite, postoji velika verovatnoća da dobijete izvesne zdravstvene smetnje, kaže on.
Gnev ne sme da prevlada
Druga korist od praštanja je suptilnija. Jedna studija je pokazala da su ljudi koji su socijalno dobro prilagođeni i druže se sa širokim krugom prijatelja, komšija i članova porodice zdraviji od onih koji su usamljenici. Osoba koja je zlopamtilo i vodi evidenciju o svakoj i najmanjoj uvredi neminovno, s vremenom, gubi prijatelje.
- U suštini, praštanje je iznenađujuće složen proces - navodi Vortington. - Postoji 'svesno praštanje', rešenost pojedinca da se pomiri sa osobom koja ga je povredila, i mnogo značajnije 'emocionalno praštanje', to jest unutrašnje prihvatanje te odluke.
Praštanje ne zahteva od nas da se odreknemo pravde, niti da se pomirimo s osobom koju imamo razloga da preziremo. Gnev ima svoje mesto u dijapazonu ljudskih emocija, ali on ne sme da postane naše glavno osećanje.
- Praštanje je proces, a ne trenutak - kaže dr Edvard M. Halovel, psihijatar sa Harvarda i autor knjige 'Usudite se da oprostite'.
Praštanje po njemu mora da se neguje; ono je suprotno prirodnoj težnji čoveka da se sveti i ispravlja nepravdu. Poruka je ista bilo da je iskazana jezikom hrišćanskog milosrđa, kliničke psihologije ili kroz mudrost Konfučija, koju Halovel citira: 'Ako život posvetite težnji za osvetom, prvo iskopajte dva groba.' CDC/JS
