Izvor: Blic, 21.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osveta Kremlja
Osveta Kremlja
Osveta je najbolja kada se servira hladna. Ova krilatica iz filmova o mafiji može se komotno primeniti na odnose Rusije i susednih zemalja, gde bi milioni stanova uskoro mogli da ostanu hladni. Kremlj, koji je poslednjih godina nemoćno posmatrao promene režima u Ukrajini, Gruziji, Moldaviji i ulazak bivših baltičkih republika (Estonije, Letonije i Litvanije) u NATO, konačno je dočekao svojih pet minuta.
Osvetu će sprovesti 'Gasprom', državni energetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gigant koji je najavio uvođenje ekonomske cene gasa za nekadašnje članice Sovjetskog Saveza. U suprotnom, sledi zavrtanje slavine, što će dovesti do kolapsa ekonomije ovih zemalja.
'Prošlo je vreme kada smo odnose sa susedima gradili na razvoju njihovih ekonomija. Sada je došlo vreme da mislimo na sopstvene intrese', kaže ruski ministar finansija Aleksej Kudrin.
Prva na listi za osvetu je Ukrajina, čiji je predsednik Viktor Juščenko najavio ulazak zemlje u NATO u roku od tri godine. 'Gasprom' zahteva da se umesto dosadašnjih 50 dolara za 1.000 kubika gasa plaća ekonomska cena od 160 dolara. Kijev je to odbio, započeli su desetomesečni pregovori koji nisu urodili plodom. Onda je iz 'Gasproma' najavljeno da će posle 1. januara cena gasa za Ukrajinu biti između 220 i 250 dolara, koliko plaćaju zemlje zapadne Evrope.
'Ukrajina je protraćila vreme u pregovorima i sada više ne možemo da razgovaramo o ceni od 160 dolara. Situacija na tržištu se promenila i stalno se menja', jasan je Aleksandar Medvedev, zamenik šefa 'Gasproma'.
Nove cene će račun Kijeva za gas na godišnjem nivou povećati na milijardu dolara. U slučaju da 'Gasprom' zavrne slavine hemijska i metalska industrija, koje sa 30 odsto učestvuju u bruto nacionalnom dohotku Ukrajine i čiji proizvodi u ukupnom izvozu učestvuju sa 40 odsto, doživeće kolaps.
Potencijalni adut u rukavu Kijeva predstavlja činjenica da Rusija godišnje Ukrajini plaća 93 miliona dolara za korišćenje baze u Sevastopolju, gde je smeštena celokupna ruska Crnomorska flota. Ipak, u pitanju je adut, čije potezanje Kijevu može da odmogne. Naime, ako Ukrajina poveća cenu za vojnu bazu, Rusija može da zavrne slavinu, a upravo kroz ukrajinsku teritoriju prolazi polovina gasa za EU. Brisel je nedavno upozorio vlasti u Kijevu da 'ostanu posvećene' preuzetim obavezama o tranzitu.
Predsednici Putin i Juščenko su u petak razgovarali o ovom problemu. Dogovoreno je da se razgovori nastave i da se pitanje 'ne politizuje'.Izvori iz Kremlja pojasnili da Moskvu više ne zadovoljava da subvencioniše privredu niza zemalja, dajući im energente po za sebe nepovoljnim cenama, dok istovremeno 'njihovi rukovodioci dobijaju platu od Amerikanaca'.
'Rusija se sveti Ukrajini, jer nova administracija u Kijevu ne želi nikakve vidove integracije sa Rusijom. ', tvrdi Ivan Ložovij, predsednik Instituta za demokratiju iz Kijeva.
Koliko energenti igraju važnu ulogu u Rusiji svedoči podatak da je zvanična Moskva ove godine zahvaljujući rastu cena na svetskim tržištima pre vremena vratila stranim kreditorima dug od 18 milijardi dolara i tako uštedela 836 miliona za fiskalnu 2006. A. Petrović
