Izvor: Politika, 22.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuđeno suđenje
Pravni eksperti osporavaju pravednost sudskog postupka, pa samim tim i osnovanost izrečene smrtne kazne
Da li je činjenica da je osuđeni kriv sama po sebi dovoljna da se sudski proces smatra poštenim i pravičnim? Dilema je sa stanovišta međunarodnog prava potpuno nedopustiva, ističu kritičari suđenja i presude bivšem predsedniku Iraka Sadamu Huseinu kome je 5. novembra izrečena smrtna kazna vešanjem, za zločine nad šiitima iz mesta Dudžail.
Najtemeljniji u argumentima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tim povodom, bio je Hjuman rajts voč (HRV), međunarodna organizacija za ljudska prava sa sedištem u Njujorku. U prekjuče objavljenom izveštaju na blizu sto strana konstatuje se da je ceo sudski slučaj bio nefer, pristrasan i toliko pun propusta da ni presuda ne počiva na čvrstoj osnovi.
Irački tužilac Džafar al Musavi dopustio je, međutim, sebi upravo gore citirano pogrešno izjednačavanje. "Kazna je sasvim primerena nekome ko je ubio na desetine nedužnih ljudi", izjavio je Musavi u odbranu sudskog veća koje je sudilo Sadamu, uz promenu trojice glavnih sudija tokom postupka, što je bez presedana.
Ne samo zbog toga, i lacima je bilo jasno da ono što je viđeno u bagdadskoj sudnici, tokom tog prvog procesa svrgnutom vođi, ne predstavlja najsvetliji trenutak međunarodne pravde, ali teško da je uoči izricanja presude bilo ikakve neizvesnosti. Izrečena najteža kazna bila je ne samo u javnosti očekivana, već i prizivana sa najviših mesta nove iračke vlasti.
Sada dok traje postupak po drugoj optužnici, za genocid nad Kurdima a ujedno ističe jednomesečni rok za podnošenje žalbe, sve je više zabrinutih glasova da ne samo što je optuženi uskraćen u smislu prava i pravde, nego je i "sud propustio mogućnost da pruži istinsku pravdu iračkom narodu", ocenio je autor izveštaja HRV Nehal Buta.
Ričard Diker iz iste organizacije koji je uoči početka suđenja Sadamu, oktobra prošle godine, izražavao strahovanja da će suđenje moći da se sprovede kako valja, zbog prekratkog vremena za pripremu i optužnice i odbrane, kao i zbog opasnosti od jakih političkih pritisaka na sud, što se sve posle obistinilo, ove nedelje je u izjavi Bi-Bi-Siju podsetio, između ostalog, da je"na svakom poštenom suđenju ključno pravo optuženog da se suoči i pobije iskaze svedoka", a da se "tokom procesa Sadamu dešavalo da odbrana ime svedoka dobije u trenutku kada on počinje iskaz".
U pravnoj diskvalifikaciji postupka kritičari napominju i pristrasnost sudskog veća ali i nedovoljnu utreniranost i pripremljenost cele ekipe iračkog specijalnog suda. Ni advokati odbrane (mada i sami žrtve, o čemu ubedljivo govori ubistvo čak trojice branilaca) nisu bili na visini zadatka. Prečesto su u znak protesta napuštali sudnicu, što je ukazivalo na taktiku svesnog kočenja i otežavanja toka suđenja, ocenjuju pravni stručnjaci.
A suština svih ovih zapažanja je osporavanje konačnog ishoda odnosno smrtne presude. Vilijam Šabas, izvršni direktor Irskog centra za ljudska prava, u prilogu na sajtu posvećenom suđenju u Bagdadu kaže da je međunarodno humanitarno pravo "kristalno jasno" u jednoj tački: Ne može se na smrtnu kaznu optuženi osuditi ukoliko suđenje nije bilo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Po njemu, suđenje kakvo je bilo u Bagdadu nikako nije moglo da se završi smrtnom kaznom.
Al džazira je stvari postavila još jednostavnije: "Ma kako brutalan Sadam bio i nezavisno od toga da li zaslužuje smrtnu kaznu ili ne, obesiti bilo koga je primitivno i morbidno", konstatuje se u komentaru katarske mreže, koja se odnedavno emituje i na engleskom.
Bez obzira na sve kritike, presuda je pala i niko u iračkoj vlasti je ne osporava, ali ostaje da se sačeka odluka Apelacionog suda koja bi trebalo da usledi u januaru. Posle toga, ukoliko smrtna kazna bude potvrđena, osuđenom više nema spasa. Egzekucija, prema slovu iračkog zakona, mora da bude izvršena najkasnije u roku od mesec dana, što bi u ovom slučaju značilo usred drugog sudskog procesa, za genocid.
D. Dragić
[objavljeno: 22.11.2006.]
