Izvor: Blic, 08.Apr.2017, 00:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostvaren veliki napredak ka sporazumu o novoj pomoći Grčkoj
Grčka i njeni međunarodni poverioci načinili su juče veliki korak ka sporazumu koji će obezbediti da ta zemlja s ogromnim dugom dobije potreban novac na vreme i izbegne potencijalni bankrot na leto.
Razgovori o pomoći Grčkoj mesecima nisu napredovali zbog neslaganja oko reformi penzionog i poreskog sistema i tržišta rada koje Grčka treba da sprovede kako bi dobila neophodan novac. Bez nove pozajmice ponovo bi se otvorilo pitanje izlaska Grčke iz evrozone, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takozvani Gregzit.
Predsednik Evrogrupe Jerun Dijselblum rekao je novinarima posle sastanka 19 ministara finansija evrozone na Malti da će se članice evrozone, pošto se narednih nedelja postigne širok sporazum, posvetiti ključnim uslovima grčke vlade, srednjoročnim budžetskim ciljevima i grčkom dugu.
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je da bi dogovor o isplati sledeće rate pomoći Atini trebalo da bude postignut do 22. maja kada se ponovo sastaju ministri evrozone, dok sledeća rata otplate grčkog duga dospeva u julu.
Prethodnih meseci postojalo je vidljivo neslaganje između Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji učestvuje u programima pomoći Grčkoj od 2010. godine, i članica evrozone po pitanju održivosti grčkog duga, ali je ono juče prevaziđeno.
Dijselblum je rekao da se MMF "apsloutno slaže o glavnim temama, o velikim reformama, o količini i vremenu njihovog sprovođenja" i da on "ne bi mogao da razgovara o sporazumu po tim pitanjima da se MMF nije složio".
Grčka se juče obavezala da sprovede nove ekonomske reforme do 2020. godine.
Bez nove pozajmice, ona bi teško mogla da otplati deo duga koji u julu stiže na naplatu, što bi značilo bankrot zemlje. Grčka se prethodni put suočila s mogućim bankrotom u julu 2015. godine, kada je njena vlada na kraju prihvatila trogodišnju pomoć koja bi mogla da iznosi do 86 milijardi evra.
Grčki premijer Aleksis Cipras rekao je ove nedelje da bi lideri zemalja evrozone trebalo da održe poseban sastanak ako se narednih dana ne postigne dogovor o isplati nove rate pozajmice Atini.
U sklopu trećeg sporazuma o međunarodnoj pomoći Grčka mora da sprovede niz temeljnih ekonomskih reformi u zamenu za pozajmice. Pregovori su se odugovlačili mesecima, zbog čega je zamrznuta isplata poslednje rate pomoći, što je ugrozilo šanse za privredni oporavak Grčke posle višegodišnje recesije.
Grčka zavisi od međunarodne pomoći od 2010. godine. Da bi dobila sredstva morala je da smanji plate, poveća poreze i sprovede tržišne reforme za povećanje budžetskih prihoda, ali je produbljena recesija izbrisala četvrtinu privrede, dok je skoro svaki četvrti zaposleni ostao bez posla.
Poverioci sada traže dodatno smanjenje penzija, proširenje porske osnove, reformu tržišta rada i privatizaciju. Ove reforme mora da odobri grčki parlament u kojem Cipras ima tanku većinu sa samo tri poslanika više od potrebnog broja.
Pogledaj vesti o: Grčka
