Izvor: Večernje novosti, 23.Feb.2014, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ostrvo potomaka samo jednog čoveka

KORALNO ostrvo Palmerston, „izgubljeno“ u vodama Tihog okeana, ove godine slavi dvostruki jubilej - 240 godina otkako ga je 16. juna 1774. godine otkrio Džems Kuk i 60 od kada je 1954. godine postalo privatno vlasništvo. Posebnu draž duplom slavlju, ipak, ne daje toliko sećanje na dva značajna trenutka iz istorije „venca“ ostrvaca raspoređenih oko lagune na petnaestak kvadratnih kilometara, koliko - sami slavljenici. Ogromna većina od 62 stanovnika Palmerstona, naime, potomci su samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jednog čoveka, Engleza Vilijama Mastersa koji se tu nastanio pre vek i po. U trenutku kada je Kuk otkrio Palmerston, ostrvo je bilo nenaseljeno. Jedini trag nekadašnjeg života bilo je nekoliko grobova i stari naziv Avarau, u prevodu „200 lučkih ulaza“. Rajsko ostrvo počivalo je u miru sve dok 1863. godine brodski stolar Vilijam Master nije odlučio da se sa ostrva Manue, sa ženom iz Polinezije i njene dve rođake preseli na Palmerston. Od tadašnjeg vlasnika Džona Brandera je dobio ostrvo na upravljanje. Sa tri žene stvorio je 23 dece. Njihovi naslednici današnji su stanovnici Palmerstona, jedinog iz grupe Kukovih ostrva, jedinog na kome je do danas engleski maternji jezik. Masters je ostrvo prekrio kokosovim drvećem, da bi Branderovi brodovi prvih nekoliko godina svakih šest meseci dolazili da pokupe kokosovo ulje koje je proizvodio. A onda su brodovi sve ređe svraćali. Šest meseci postalo je jednom godišnje, pa jednom u tri godine i na kraju - nikad. Brander je preminuo. Masters je pre smrti 1899. godine podelio ostrvo na tri dela, prema naslednicima od svake žene. Venčanja u okviru iste grane porodice su zabranjena.U OBLIKU PRSTENA PALMERSTON je jedan od atola, koralnih ostrva u obliku prstena, u čijem središtu je plitki zaliv. Kao i ostali atoli kojih je najviše u Tihom i Indijskom okeanu, nastao je dinamičkim procesom tokom koga korali rastu oko okeanskog ostrva, formirajući greben. Vremenom se greben širi, dok unutrašnjost ostrva tone, ostavljajući na kraju prsten korala sa lagunom u centru. Ceo proces traje i do 30 miliona godina. Palmerston nije ostao odsečen od modernog sveta. Ima struju i internet, istina nekoliko sati dnevno, katkad i signal za mobilni telefon. Ipak, život na ostrvu po mnogo čemu je oličenje egzotike. Prodavnice ne postoje, postoje samo dva toaleta, a kišnica se sakuplja za vodu za piće. Novac se ne koristi na ostrvu, samo kada se kupuje nešto iz „spoljašnjeg sveta“. Osnovna hrana su riba i kokos, brodovi tek tu i tamo donesu pirinač, meso... Glavnu ulicu na pesku uokviruje nekoliko kuća, nema autobusa, ali postoji crkva, sedište društvenog života. Ostrvski savet sastoji se od šest članova, tri „glave“ iz tri grane porodice i još po jedan koga odabere svaka familija. Životna svakodnevica za žitelje Palmerstona, međutim, gradskom čoveku deluje rajski. Dani su dugi, radni sati kratki, a vremena za uživanje mnogo. Deca koju obrazuju dve učiteljice, inače jedine, uz jednu medicinsku sestru, van porodičnog kruga, uveče plivaju ili igraju odbojku. Muškarci se posle ribarenja okupljaju oko jedinog televizora da gledaju ragbi. Žene posle dnevnih poslova pletu korpe od palminog drveća i šale se. Glavni porodični izvozni artikal je riba, a turisti, kad uspeju da se probiju do ostrva, uživaju kraljevski. U, inače živom, usmenom predanju ostrvljana zabeležena je priča iz pedesetih godina prošlog veka, kada se izvesni Viktor Klark nasukao brodom na koralno ostrvo. Bio je prinuđen da ostane tu da živi devet meseci, dok brod nije popravljen. Posle njegove smrti u 97. godini, Klarkova kćerka Rouz krenula je iz Devona na dugo putovanje do Palmerstona. Razlog? Poslednja očeva želja bila je da njegov pepeo raspe iznad ostrva na kome je proveo najbolje dane života. Za Rouz se kratko putovanje pretvorilo u novo prebivalište. Jer, na ostrvu je pronašla novi dom. U Palmerstonu brine o deci sa posebnim potrebama. ODLASCI I rajski dani, očigledno, imaju ponekad drugačije trenutke, o čemu govori činjenica da se stanovništvo Palmerstona smanjuje. Izolacija je glavni razlog odlaska, pa od 300 stanovnika sredinom prošlog veka, danas je ostala petina. U vreme kada je Mastersova najmlađa kćerka Titana Tangi umrla, 1973. godine, bilo je oko 1.000 Mastersovih naslednika, „rasutih“ do Novog Zelanda.

Nastavak na Večernje novosti...