Izvor: Politika, 11.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavke i smene
Najavljena povlačenja s dužnosti predvodnika Republikanske partije Kena Melmana, ambasadora u UN Džona Boltona...
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 10. novembra – Bože, doživeli smo političko krvoproliće zbog politike šefa države, jada se Sara Čemberlen Resnik, predvodnica organizacije umerenih pripadnika Republikanske partije koja je upravo pretrpela izborni slom. Trijumf opozicione Demokratske partije, čiji su predstavnici izvojevali prevlast u oba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doma parlamenta (Kongresa), i drugi pripadnici vladajućih krugova ocenjuju kao sopstvenu tragediju nalik posledicama "zemljotresa", "cunamija" i drugih kataklizmičnih "furija".
Preokret jeste najavljivan, ali gotovo niko u vašingtonskim vrhovima, koji su već uobičajili da više veruju sebi nego okolnoj stvarnosti, nije očekivao totalni poraz stranke predsednika Džordža Buša, kakav je upravo pretrpela. Zbog gubljenja partijske prevlasti u Kongresu slede ostavke, koju je prvo podneo šef Pentagona Donald Ramsfeld, pa i smene i otkazi na svim republikanskim nivoima, najavljuju medijski analitičari, pozivajući se na "insajdere" administracije.
Ubrzo posle Nove godine, kada demokrate treba da preuzmu upravljanje parlamentom, s dužnosti će otići, najavljuju ti službeni izvori, predvodnik Republikanske partije, šef njenog Nacionalnog komiteta, Ken Melman (40). On je svojevremeno pomogao Bušu u predsedničkoj kampanji, ali nije uspeo da sada dovoljno mobiliše stranku potresenu nizom korupcionaških i seksualnih skandala. Navodi se da je za nepune dve godine na sadašnjoj funkciji prevalio pola miliona kilometara da bi učvrstio partijske redove, ali je dogurao do koraka od sopstvenog pada.
Slična sudbina se predviđa i inače često osporavanom ambasadoru SAD pri Ujedinjenim nacijama Džonu Boltonu (58). U nedostatku saglasnosti čak i republikanskih senatora, njega je dekretom, u avgustu 2005, tamo poslao Buš. Predsednik je upravo zatražio da se, po predviđenoj proceduri, to postavljenje potvrdi u Senatu kako bi Bolton nastavio da činodejstvuje. Ali veći su izgledi da Bolton neće zadobiti takvo poverenje, pa se nagađa da bi morao da se povuče – a da bi umesto njega bio postavljen sadašnji ambasador u Iraku Zalmaj Halilzad (55).
Da bi preduhitrio zahteve da bude smenjen, povlačenje je najavio i Denis Hastert (64). Odlazak iz Kongresa je ranije najavio vođa senatske većine Bil Frist (54), a stranački izborni neuspeh dovodi u pitanje njegovo planirano kandidovanje za predsedničke izbore 2008. "Ljulja se i fotelja" i glavnom Bušovom savetniku Karlu Rouvu (56), koji, posle nekoliko uspešno odrađenih izbornih kampanja, sada treba da na sebe primi odgovornost za "katastrofu" od prošlog utorka.
U međuvremenu, demokrati slave povratak na scenu političkog odlučivanja i zacrtavaju svoja kadrovska rešenja za oba doma Kongresa i njihove komitete. Predsedavanje Predstavničkim domom predviđeno je za Nensi Pelosi (66), koja bi tako postala i prva žena na ovoj funkciji. Senatsku većinu predvodio bi Heri Rid (67), a komitet za spoljne odnose tog doma preuzeo bi Džozef Bajden (64). Nagoveštava se i neko od komitetskih predsednikovanja i za Džozefa Libermana (64) koji je posle eliminacije u stranačkom nadmetanju uspeo da pobedi na parlamentarnim izborima kao nezavisni kandidat uz zadržavanje "vernosti" demokratama...
Pozicije ovih kadrova prilično su poznate i izvan SAD, pa će analitičari u mnogim zemljama početi da prilagođavaju svoje pristupe ovdašnjim "pretumbacijama". Iz sveta dovde mahom dopiru ocene da će izborni rezultati, koji dobrim delom predstavljaju osudu rata u Iraku, nagnati administraciju na oprezniju i kooperativniju spoljnu politiku.
Demokrate najavljuju duboka preispitivanja, pre svega unutrašnje politike i politike prema Iraku. I – da neće usvajati zakone koje predlaže Buš ako oni ne vode dovoljno računa o popravljanju položaja srednjih i nižih slojeva društva, pa ni odobravati njegova kadrovska rešenja koja bi bila više zasnovana na ideološkim bliskostima nego na profesionalnim kvalifikacijama i dokazanoj spremnosti da se uvažavaju neistomišljenici.
Ovdašnji poznavaoci prilika izražavaju želju da novi sastav Kongresa prekine sa "osvetničkim običajima" prema poraženima. Potrebno je, ističe se, da dve glavne stranke dođu do sada nepostojećeg zajedništva o kursu koji bi smanjio građansko nezadovoljstvo iskazano na izborima, a ujedno i popravio narušeni međunarodni imidž Vašingtona. "Na izborima je narod glasao protiv republikanaca, a ne za demokrate", ocenjuje danas u uvodniku najtiražniji "Ju-Es-Ej tudej". I dodaje da "ako demokrati žele da zadrže vlast u Kongresu više od dve godine (kada su sledeći izbori), onda treba mudro da daju prednost sopstvenom učinku nad odmazdom" prema sada poraženim republikancima, koji su delom i zbog iskazane "arogancije" sada poraženi.
M. Pantelić
[objavljeno: 11.11.2006.]
