Izvor: B92, 14.Jul.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnovana Mediteranska unija
Pariz -- Mediteranska unija zvanično je osnovana u Parizu, a njen cilj je stvaranje prostora mira i demokratije.
Unija je osnovana na samitu na kojem su učestvovali lideri 43 zemlje, među kojima Hrvatska, Albanija, BiH i Crna Gora. Politički ciljevi deklaracije jesu stvaranje zone bez oružja za masovno uništenje i ograničavanje razvoja vojnih kapaciteta na "legitimne odbrambene potrebe", uspostavljanje mira i dobrosusedskih odnosa, jačanje demokratije i političkog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pluralizma i borba protiv terorizma.
Šefovi vlada i država usvojili su deklaraciju od desetak strana, kojom su označili nastanak Mediteranske unije. Unija obuhvata 43 evropske zemlje i države južnih obala Mediterana, koje broje 750 miliona stanovnika.
Članovi su 27 zemalja EU, Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Maroko, Mauritanija, Sirija, Tunis, Turska, Palestinska uprava, Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Monako.
"O Mediteranskoj uniji smo maštali, a sada je postala realnost", kazao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi i izrazio zadovoljstvo što se samit završio jednoglasnim donošenjem odluka.
"Naš prvi cilj je borba protiv zagađenja Mediterana. Sredozemno more treba da nas spaja, a ne da nas razdvaja, i zbog toga je neophodno napraviti autoputeve, kako na obali, tako i na moru", rekao je on.
"Pred nama je osnivanje zajedničkog univerziteta Evropske i Mediteranske unije i proširenje studentske razmene, kao i pokretanje inicijative za stvaranje boljih uslova za mala i srednja preduzeća", kaže on.
"Preduslov za sve to je mir u regionu, a da bi mir bio moguć, neophodno je razgovarati", rekao je Sarkozi.
Glavna tema - Bliski istok
Veoma značajna tema sastanaka državnika u Parizu bili su i odnosi između Izraela i Palestine i druga goruća pitanja na Bliskom istoku, a jedan od elemenata deklaracije jeste i podrška mirovnom procesu u skladu sa procesom iz Anapolisa.
Pažnju javnosti, međutim, privukla je činjenica da su se za istim stolom prvi put našli predstavnici više suprostavljenih strana - Palestina i Izrael, Turska i Grčka, Sirija i Liban.
Solana o sporazumu EU-Sirija
EU bi ove godine mogla da potpiše dugo odlagani sporazum o partnerstvu sa Sirijom, rekao je visoki izaslanik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana na samitu u Parizu.
Sirijski predsednik Bašar el Asad je u poslednje tri godine bio u izolaciji zbog ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika el Haririja, za koje mnogi veruju da je organizovano iz Damaska, dok Sirija negira bilo kakvu umešanost.
Ni Solana ni nemačka kancelarka Angela Merkel nisu precizirali uslove budućeg "zbližavanja", međutim, EU je stalo da spreči krijumčarenje oružja preko svojih granica do libanskog Hezbolaha, koga podržavaju Sirija i Iran.
Samit je obeležen time što su se za istim stolom našli predsednik Sirije Bašar el Asad i premijer Izraela Ehud Olmert, iako su Sirija i Izrael zvanično u ratu od 1948. godine, a Asad je tokom boravka u Parizu objavio da ima volju da uspostavi diplomatske odnose sa Libanom.
"Učestvovali smo i u Barseloni u stvaranju slične unije, ali to nije uspelo jer se nije ozbiljno radilo na postizanju mira", rekao je sirijski predsednik Bašar el Asad.
"Insistirali smo na tome da politički dijalog bude u fokusu Mediteranske unije. Naš prioritet svakako je postizanje mira, bez koje nema saranje na ekonomskom planu", rekao je on.
"Mehanizam je tu. Moja poseta predsedniku Asadu uslediće nedugo posle ovog samita i ja ću sigurno odlučiti o tome čim se vratim u Bejrut", kaže Mišel Sulejman, predsednik Libana.
Zajednički interesi i ciljevi kao da su pri stvaranju Mediteranske unije postavljeni iznad nesuglasica i sukoba pojedinih zemalja članica.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje kako će zemlje poput Sirije, za koju se sumnja da poseduje značajno nuklearno naoružanje, ispoštovati odluku o stvaranju zone bez oružja za masovno uništenje, što je jedan od osnovnih ciljeva Mediteranske unije.
Pre otvaranja samita sastali su se premijer Izraela Ehud Olmert i predsednik Palestine Mahmud Abas, a Olmert je ocenio da Izraelci i Palestinci nisu "nikada bili bliži postizanju mirovnog sporauzma".
Prema izraelskim izvorima, sastanak u Parizu bio je prilika i za nove indirektne pregovore između Izraela i Sirije, a potpisnici deklaracije ukazali su da je celokupna situacija na Bliskom istoku značajna za postizanje mira i podsetili da su Sirija i Izrael započeli indirektne razgovore u kojima je Turska posrednik.
Sa samita su izostale dve visoke zvanice - lider Libije Moamer el Gadafi, koji je ocenio da je projekat Unije za Mediteran "zastrašujući", i kralj Maroka Muhamed VI, koji je kazao da ima previše obaveza i da zato ne može da dođe u Pariz.
Podrška, ali i protivljenje
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt kazao je da "svet neće biti izmenjen" u jednom danu nastankom Unije i time podsetio da lideri nekih zemalja Evropske unije sumnjaju u smislenost tog projekta, a projektu su se protivile i neke arapske zemlje.
Inicijatori Mediteranske unije žele da obezbede uspeh svog projekta time što će se usmeriti na velike konkretne projekte koji su navedeni u deklaraciji - čišćenje Mediterana, izgradnja vodenih i kopnenih puteva, razvoja solarne energije, civilna zaštita od prirodnih nepogoda i evro-mediteranski univerzitet, koji je već osnovan u Portorožu.
Oni insistiraju na ravnopravnosti unutar Unije. Generalni sekretarijat Unije neće biti u Evropi, a odluka o tome biće naknadno doneta. Još nije utvrđen ni način finansiranja projekata.
Samit je trajao četiri sata, održavao se u prestižnoj zgradi Gran pale, koja je izgrađena za Svetsku izložbu 1900. godine, a bezbednost učesnika i očuvanje javnog reda garantovalo je 6.000 policajaca.
Osnovana Mediteranska unija
Izvor: BBC na srpskom, 13.Jul.2008, 13:37
Lideri 42 zemlje Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka u Parizu formirali Mediteransku uniju. Nemačka uzdržana, Libija protiv.
