Izvor: S media, 13.Nov.2010, 19:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oslobodjena Su Ći

Mjanmarske vlasti oslobodile su danas iz kućnog pritvora prodemokratsku opozicionu liderku i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Ang San Su Ći, koja je od poslednje 21 godine 15 provela u zatočeništvu.

Su Ći je pozdravila pristalice koje su se okupile ispred njene rezidencije u Jangonu i poručila im da moraju biti jedinstveni, jer će samo tako ostvariti svoj cilj, posle čega je održala prvi sastanak sa rukovodstvom Nacionalne lige za demokratiju (NLD) čiji je lider.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Su Ći (65), koja je 1991. dobila Nobelovu nagradu za mir, postala je, liderka mjanmarske opozicije i kako javljaju zapadni mediji, najpoznatiji politički zatvorenik u svetu, simbol borbe protiv dikatature u jednoj od zemalja sa najrepresivnijim režimom.

Svetski lideri pozdravili su oslobadjanje Su Ći, navodeći da je to davno trebalo da se desi, kao što i zatražili oslobadjanje svih 2.100 preostalih političkih zatvorenika u zemlji na jugoistoku ASzije koja je ranije bila poznata kao Burma.

"Ona je moj heroj i izvor inspiracije za sve koji se bore za ljudska prava u Mjanmaru i širom sveta. Sjedinjene Američke Države pozdravljaju njeno oslobadjanje do koga je moralo doći mnogo ranije. Vreme je da mjanmarski režim oslobodi sve političke zatvorenike, a ne samo jednog", poručio je predsednik Barak Obama.

Predsednik Saveta Evropske unije (EU) Herman van Rompej je, kako je izvestio dopisnik Tanjuga iz Brisela, rekao je da Su Ći predstavlja simbol borbe za ljudska prava,

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je ocenio da je od ključnog značaja da Su Ći ubuduće ima neograničeno pravo slobode kretanja i govora i da može u potpunosti da učestvuje u političkom procesu svoje zemlje, a Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je pozvala mjanmarske vlasti da počnu dijalog sa liderima opozicije.

Dejvid Kameron, premijer Velike Britanije, nekadašnjeg kolonijalnog gospodara Burme, kazao je da Su Ći ima pravo na slobodu i da mjanmarski režim mora poštovati to njeno pravo, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel kazala da nenasilje koje mjanmarka političarka i lična neustrašivost napravili od nje uzor vredan divljenja.

Predsednik Nikola Sarkozi je poručio da će Francuska pomno pratiti da li Su Ći ima slobodu kretanja i izražavanja, a upozorenje mjanmarskim vlastima da nobelovki više ne nameću nikakve restrikcije uputio je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun.

Orema zapadnim medijima, Mjanmar posle 48 godina vojne vlasti nije ni korak bliže demokratiji.

U nedelju su održani prvi parlamentarni izbori u poslednjih 20 godina, na kojima je glatko pobedila partija koju podržava vojna hunta, posle čega su iz sveta stigla upozorenja da su izbori pokradeni.

NLD je odnela ubedljivu pobedu na prethodnim izborima 1990, ali vojna hunta joj nikada nije dozvolila da preuzme vlast.

Su Ći je trebalo da bude oslobodjenja 27. maja 2009, ali joj je pritvor produžen zbog toga što je na kratko ugostila jednog Amerikanca koji je doplivao do njene kuće na obali jezera.

Su Ći je poslednji put oslobodjena u maju 2002 i odmah je otputovala na sastanak sa pristalicama.

Posle toga je, 30. maja 2003. godine, konvoj u kome se nalazila napadnut iz zasede, a pretpostavlja se da je tom prilikom ubijeno 70 sledbenika njene stranke, prenele su zapadne agencije.

To je naišlo na ljutite reakcije medjunarodne zajednice i bilo povod za uvodjenje sankcija zapadnih zemalja toj zemlji.

Su Ći je posle teške operacije u septembru 2003. do danas živela u svojoj kući u Jangunu, kao zatvorenik, bez prava na telefon i uz ograničene posete.

Su Ći, ćerka burmanskog lidera za oslobodjenje generala Ang Sana, koji je ubijen 1947, je pre povratka u Mjanmaru 1988, da bi se brinula o bolesnoj majci, uglavnom živela u inostranstvu.

Upravo u to vreme u zemlji je ojačalo nezadovoljstvo vojnom huntom i širom Mjanmara su počeli prodemokratski protesti.

Vojska je ugušila prodemokratske demonstracije već sledećeg meseca.

Na hiljade ljudi je pobijeno i zatvoreno, ali su generali obećali izbore.

Su Ći je prekršila tabu kada je javno kritikovala penzionisanog dugogodišnjeg diktatora generala Ne Vina kao izvor svih mjanmarskih nedaća.

Tada je Su Ći prvi put osudjena na kući pritvor u kome je ostala šest godina.

Poruka Su Ći vojsci je uvek bila jasna i glasna - ona je htela otvoreni dijalog sa huntom i etničkim manjinama kako bi politički zastoj bio okončan - ali generali nikada nisu hteli da je priznaju.

Zbog hrabre borbe su Su Ći uporedjivali sa Nelsonom Mandelom iz Južne Afrike i Mahatmom Gandijem iz Indije, borcima za slobodu koju su godinama bili njena inspiracija, navekle su novinske agencije.

(Tanjug)

Nastavak na S media...

Politika: Oslobođena opoziciona liderka Ang San Su Ći

Radio Slobodna Evropa: Aung San Su Ći održala prvi govor posle sedam godina

Blic: Su Ći se založila za slobodu govora u Mjanmaru