Izvor: Politika, 12.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobodite naše sinove
Gilad Šalit, Eldad Regev i Ehud Goldvaser su godinu dana u rukama terorista
Izgubiti svoje dete, ne znati da li je živo ili, ne daj bože, mrtvo, noćna je mora svake majke ili oca. Prošlo je godinu dana otkad su naša tri sina kidnapovali teroristi sa teritorije Izraela. Godinu dana, danima i noćima, tri porodice neprestano pozivaju na oslobađanje njihovih sinova, čekajući na bilo kakvu poruku da su oni živi i zdravi, nadajući se da će ih konačno videti kako se vraćaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kući.
Aviva Šalit čeka na povratak svog sina Gilada, 20-godišnjeg vojnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), kojeg je Hamas oteo s izraelske teritorije. Prošlo je više od godinu dana od otmice, jeziva godina u kojoj je od Gilada primila samo pismo i audio-traku. I njena strepnja se ne smanjuje, jer to što je Hamas preuzeo kontrolu u pojasu Gaze nikako ne može da donese dobru vest.
Porodice Eldada Regeva i Ehuda Goldvasera, koje je oteo Hezbolah sa teritorije Izraela na granici s Libanom, imaju razloga da budu "ljubomorne" na porodicu Šalit. Ma koliko bila nejasna situacija u Gazi, Šalitovi su barem saznali da im je sin živ. Regevovi i Goldvaserovi nisu imali tu sreću. Nikakav komunikacioni kanal nije otvoren, ni najmanji dokaz nije stigao koji bi ukazao u kakvom se stanju nalaze. Tačno je godinu dana otkad su oteti, a o njima i dalje nema ni glasa.
Ovo nisu samo slučajevi smišljene okrutnosti: ovo je takođe i kršenje međunarodnog prava.
Hezbolah očigledno krši Rezoluciju 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 11. avgusta 2006, gde je u preambuli pozvan na "bezuslovno oslobađanje otetih izraelskih vojnika". Ovaj poziv je ponovljen u izjavi iz 17. aprila, 2007. od strane predsedavajućeg Saveta bezbednosti, koji je ukazao "sa dubokom zabrinutošću" na činjenicu da nije bilo nikakvog napretka u odnosu prema zarobljenim vojnicima. Savet bezbednosti je iskoristio ovu priliku da još jednom ponovi svoj poziv za njihovo "trenutno i bezuslovno oslobađanje".
I sam generalni sekretar se takođe osvrnuo (14. marta 2007) na otmicu u izveštaju Savetu bezbednosti o implementaciji Rezolucije 1701 SB UN. On je bio veoma kritičarski raspoložen prema Hezbolahu, ističući da "Hezbolah javno odbio koncept trenutnog i bezuslovnog oslobađanja dvojice izraelskih vojnika, insistirajući na oslobađanju velikog broja zarobljenika iz Izraela, što je izvan okvira Rezolucije 1701 (2006). Bilo je takođe izričitih zahteva da se pruži bilo kakav dokaz da su dvojica izraelskih vojnika zaista živi". On je zatim zahtevao da lideri Hezbolaha "odustanu od neproporcionalnih zahteva i beskrajnih pogađanja koji nisu adekvatni imajući u vidu humanitarnu neodložnost ovih slučajeva i jasne poruke Rezolucije 1701.
Ujedinjene nacije su više puta ponovile poziv za oslobađanje kidnapovanih vojnika. Ipak, međunarodna zajednica može još toga da uradi. Vreme je da se izvrši neophodni pritisak na Iran i Siriju, dve zemlje koje sponzorišu Hamas i Hezbolah. Ti režimi zapravo drže ključeve ćelije u kojoj se nalaze Šalit, Regev i Goldvaser.
Ali, dok se međunarodna rasprava nastavlja, važno je upamtiti jednu ključnu činjenicu – mi ovde govorimo o istinskim ljudskim životima; da, vojnicima, ali takođe ljudima koji imaju svoje porodice, nadanja i snove.
Gilad Šalit imao je 19 godina kada je 25. juna 2006. kidnapovan. Rođen je u maloj, usko vezanoj, zajednici u Galileji, gde svima veoma nedostaje. Gilad je takođe i veliki ljubitelj sporta, a prati tenis, košarku, biciklizam, atletiku i druge sportove. On je "enciklopedija znanja" kada se radi o sportskoj statistici, i svi koji hoće da saznaju neki sportski rezultat samo treba da se obrate Giladu. Njegov stidljivi osmeh nikad mu ne silazi s lica, a opisuju ga i kao učtivog i tihog momka. Gilad je sin Avive i Noama Šalita, i brat Joela i Hadasa.
Eldad Regev (26) upravo je položio pripremne ispite za Univerzitet Bar Ilan kada je dobio poziv za rezervni sastav vojske i zatim kidnapovan 12. jula 2006. Nadao se da će biti primljen na studije prava na Univerzitetu. Eldad takođe obožava fudbal i završio je kurs za trenera. Tri dana pre nego što je kidnapovan, vojska ga je pustila kući da obeleži godišnjicu smrti njegove majke koja je umrla kada je bio u 12. razredu. Nikad nije oklevao da nekome pomogne u nevolji i ima mnogo prijatelja koji čekaju na njegov povratak. Eldad je sin Cvija i pokojne Tove Regev, a brat Benija, Ofera i Ejala.
Ehud Goldvaser (31) je bio svež mladoženja, venčao se s Karnit svega 10 meseci pre nego što je otet zajedno s Eldadom Regevom. Porodica i prijatelji ga zovu Udi, a studirao je inženjering životne sredine na Tehnionu u Haifi. On je dobra i voljena osoba, sa snažnim principima i velikim znanjem u raznim oblastima, uključujući motore i jedrenje. On voli prirodu i životinje, a u vreme kada je mobilisan počinjao je i karijeru fotografa. Ehud je suprug Karnit, sin je Šloma i Miki, i stariji brat Jairu i Gadiju.
Međunarodna zajednica mora da udruži snage u ovom odlučnom trenutku. Bitno je za sve nas, ljude i lidere u svakom društvu koje poštuje ljudska prava. Potrebno je da se svaki lider, bilo politički, ekonomski, verski ili kulturni, pridruži zahtevima za oslobađanje naših sinova iz ruku terorista, da imaju barem pravo da se oglase da su živi, da imaju pravo da prime posetu i da dobiju odgovarajuću medicinsku negu.
Uz vašu ključnu podršku možda, kada sledeći put zvono bude zazvonilo u domovima porodica Šalit, Regev i Goldvaser, Gilad, Eldad i Ehud će stajati ispred vrata, konačno kod kuće, kojoj i pripadaju.
Jafa Ben Ari, ambasador Izraela u Srbiji
[objavljeno: 12.07.2007.]
