Izvor: B92, 28.Avg.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osetija: Poginule 1.692 osobe

Chinvali, Moskva, Brisel, Beč -- U sukobima u gruzijskom regionu Južna Osetija poginule su 1.692 osobe, saopštio je prve podatke glavni tužilac Južne Osetije.

"Na današnji dan podaci pokazuju da je bilo 1.692 mrtvih i 1.500 ranjenih u gruzijskoj agresiji", izjavio je tužilac Teimuraz Hugajev kako je javila agencija Itar-tas. Prema njegovim rečima, taj broj nije konačan i nastavlja se precizno utvrđivanje broja stradalih.

Tužilaštvo Južne Osetije ima podatke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i da se u zarobljeništvu Gruzije nalazi veliki broj žitelja Južne Osetije i da se aktivnosti na njihovom oslobađanju nastavljaju.

"Proces etničkog čišćenja"

Ministarka spoljnih poslova Gruzije Eka Tkešelašvili izjavila je u Beču da je etničko čišćenja Gruzina u separatističkoj oblasti Južnoj Osetiji skoro završeno.

"Proces etničkog čišćenja u Južnoj Osetiji je skoro završen", rekla je gruzijska ministarka pred Stalnim savetom OEBS-a u Beču. Ruski ambasador u OEBS-u Anvar Azimov rekao je da nema dokaza o etničkom čišćenju Gruzina u Južnoj Osetiji niti u Abhaziji.

Ministarstvo za vanredne situacije Rusije saopštilo je da se više od 25.000 izbeglih stanovnika Južne Osetije vratilo.

Prema saopštenju, objavljenom na sajtu Ministarstva, od 12. avgusta 2008. godine, kada su završeni žestoki sukobi između gruzijskih snaga, s jedne i južnoosetijske vojske i ruskih mirovnjaka pojačanih ruskom vojskom, s druge strane, iz Rusije su se vratile 25.182 osobe.

Od 2. avgusta granicu Rusije je prešlo i registrovalo se više od 37.000 od oko 80.000 stanovnika te gruzijske oblasti, čiju je nezavisnost Rusija prekjuče priznala.

Gruzija je u noći između 7. i 8. avgusta izvela vojnu operaciju u pobunjeničkom regionu Južna Osetija na šta je Moskva odgovorila slanjem velikog broja svojih vojnika u tu gruzijsku oblast.

Rusija je pre dva dana odlučila da prizna nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, što je izazvalo žestoku osudu međunarodne zajednice.

NATO ne pojačava prisustvo u Crnom moru

NATO je danas odbacio navode Rusije da pojačava prisustvo u Crnom moru i objasnio da je grupa ratnih brodova stigla u region u okviru odavno planiranih manevara.

Alijansa je prošle sedmice najavila da će se grupa u kojoj je jedan španski, jedan nemački i jedan poljski brod priključiti američkoj fregati u Crnom moru radi tronedeljnih manevara i obilazaka luka, preneo je Rojters.

Zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Rusije Anatolij Nogovicin izjavio je juče da NATO jača mornaričku grupu u u Crnom moru, na šta, prema sporazumu o statusu crnomorskih moreuza, nema pravo.

Nogovicin je podsetio da sporazum predviđa za necrnomorske zemlje maksimalnu tonažu od 45.000 tona, a NATO, koji u severoistočnom sektoru mora već ima 10 brodova, blizu je toj granici.

"Nema nikakvog jačanja prisustva NATO u Crnom moru", rekao je komandant Kevan Mekhejl u Alijansinom Vrhovnom štabu savezničkih snaga Evrope.

NATO je, u saopštenju, naglasio da je zahtev za prolazak brodova kroz turske moreuze zatražen još u junu, pre izbijanja krize u Gruziji.

SHAPE je prošle sedmice naveo da je razmeštanje brodova planirano pre više od godinu dana.

Brodovi, koji su trenutno u rumunskoj luci Konstanca, trebalo bi da obiđu luke u Rumuniji i Bugarskoj i da, zajedno s rumunskim i bugarskim brodovima, učestvuju u manevrima u Crnom moru.

Mekhejl je rekao da su jedini drugi saveznički brodovi za koje NATO zna dva američka broda koja prevoze humanitarnu pomoć Gruziji i brodovi koji pripadaju trima članicama Alijanse koje izlaze na Crno more - Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj.

Štajnmajer: Omogućiti istragu

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer pozvao je Rusiju da omogući međunarodnu istragu optužbi o navodnim zločinima gruzijskih snaga u Južnoj Osetiji.

U intervjuu nemačkom dnevniku "Zidojče cajtung", Štajnmajer je rekao da Kremlj "tvrdi da su nad stanovnicima Južne Osetije počinjeni zločini". "Rusija ili Južnoosetini treba da moguće da se utvrdi da li je to slučaj i kojeg je obima", dodao je on.

"Rusija bi učinila dobro da omogući, na primer, OEBS-u da ispita te optužbe", rekao je nemački ministar.

Štajnmajer je takođe zaprepašćen zbog izjava na Zapadu i u Rusiji o mogućnosti povratka hladnog rata, ističući da sadašnji konflikti više ne proizlaze iz "sukoba sistema i ideologija".

SAD su takođe zatražile od Rusije da omogući sprovođenje istrage o eventualnim zločinima nad civilima u Južnoj Osetiji.

Rogozin: Planiran napad na Abhaziju

Gruzija je nameravala da napadne otcepljenu autonomnu republiku Abhaziju još u maju, a Moskva je znala kakva sredstva su planirana da budu upotrebljena, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin.

Rogozin je u izjavi radiju Eho Moskve rekao da je napad planiran za prvi deo maja i da je rusko rukovodstvo "upozorilo Amerikance koji su radili sa (gruzijskim predsednikom Mihailom) Sakašvilijem i rekli mu da to nije dobro za njega".

Što se tiče napada na otcepljenu autonomnu oblast Južnu Osetiju, čiju je nezavisnost ukazom takođe priznao ruski predsednik Dmitrij Medvedev 26. avgusta, Rogozin je rekao da 7. avgusta, uoči napada, "niko nije tačno znao šta će Sakašviliju na pamet pasti kasno uveče".

Šteta milijardu plus milijardu dolara

Vojna dejstva Rusije u Gruziji tokom avgusta nanela su, prema preliminarnim podacima, štetu toj zemlji od milijardu dolara, izjavila je gruzijska ministarka za privredni razvoj Eka Šarašidze.

Ona je precizirala da su štetu pretrpeli infrastrukturni objekti, uključujući deonice drumskog i železničkog saobraćaja. Šaršidzeova je dodala da glavne saobraćajne arterije zemlje - aerodromi, luke i železničke pruge - trenutno rade normalno.

Ranije je predsednik Gruzije Mihail Sakašvili procenio da šteta od uništavanja infrastrukture te zemlje dostiže više od dve milijarde dolara i tu sumu je tražio od zapadnih država, objavljeno je na Internet sajtu polit.ru.

Rusija je štetu na infrastrukturi Južne Osetije procenila takođe na milijardu dolara i za likvidaciju posledica gruzijsko-osetinskog konflikta planira da izdvoji nešto više od te sume, izjavio je juče premijer Vladimir Putin.

"Nešto više od miliardu dolara je približna šteta koja je naneta agresijom Gruzije", ocenio je Putin.

Postoje, međutim, i neke veće procene, po kojima ukupna šteta naneta Osetiji dostiže 40 milijardi rubalja (1,6 milijardi dolara), pa i više. Troškovi Rusije za sprovođenje vojnih operacija iznose, prema mišljenju stručnjaka,12 do 15 milijardi rubalja (500 do 600 miliona dolara).

Oborena bespilotna letelica?

Nad Chinvalijem, glavnim gradom Južne Osetije, sinoć je oborena bespilotna špijunska letelica gruzijskih snaga, tvrde u Osetiji.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Južne Osetije Mihail Mindzaev je na konferenciji za novinare rekao da su letelicu oborile juznoosetijske jedinice baražnom vatrom. Itar-tas navodi da su žitelji grada juče videli letelicu iznad grada, kao i u noći sa srede na četvrtak.

U Moskvi je juče zamenik načelnika generalštaba Rusije Anatolij Nogovicin rekao da je registrovan let gruzijske bespilotne letelice koja je izviđala položaje ruske vojske u Južnoj Osetiji, što predstavlja kršenje postignutih dogovora.

Mindzaev je, takođe, rekao da u okolini Chinvalija deluju određene banditske grupe kojima su gruzijske vlasti stavile zadatak sprovođenja diverzija i terorističkih akata, a da MUP formira specijalne odrede za borbu protiv njih, prenela je agencija RIA Novosti.

Osetija: Razmena zarobljenika

85 Gruzina koji su bili držani u policijskoj stanici u južnoosetijskoj prestonici Chinvaliju oslobođeni su u razmeni zarobljenika.

To je saopštio komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg koji je zabrinut da postoji još ljudi i na ruskoj i na gruzijskoj strani koji se nalaze u zatočeništvu.

"Imamo pouzdane informacije da ima još ljudi na obema stranama koji su ili držani u zatočeništvu ili se nalaze u begu", kaže Hamarberg.

Kako navodi gruzijska televizija Rustavi, za 85 Gruzina pušteno je 13 osoba za koje se smatra da su iz Južne Osetije. Oslobođeni civili prevezeni su u vojnu bolnicu u gradu Goriju, gde su neki od njih morali da budu zadržani na lečenju.

Iako i Rusija i Gruzija izražavaju jasnu volju za razmenu zarobljenika, jer je ovaj slučaj samo jedan u nizu u toku protekle nedelje, postoji sumnja i zabrinutost da se radi o još uvek nepoznatom broju zarobljenih osoba.

Prema navodima gruzijske televizije, ruski vojnici utvrđeni su u gradu Kobi na zapadu zemlje, pored Senake, a crnomorska luka Poti pretrpela je veliku štetu u napadima ruske vojske.

Predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti ipak umiruje sve navodeći da ta teritorija nema nameru da počini etničko čišćenje Gruzina.

"Nemamo u planu etničko čišćenje bilo kog dela teritorije. Uvešćemo red u sve sfere života. Imamo odgovornost prema našoj državi i međunarodnoj zajednici da u potpunosti poštujemo ljudska i manjinska prava", rekao je Kokojti.

On se na konferenciji za novinare zahvalio Rusiji na priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije.

Nastavak na B92...