Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oružje zaćutalo
Obe strane, i Izrael i Hezbolah, poštuju primirje. – Očekuje se dolazak mirovnih trupa na jug Libana
Od našeg specijalnog izveštača
Bejrut, 14. avgusta – Nervozno ispraćen izraelskim bombama koji minut pred prekid vatre, Liban je jutros barem privremeno odahnuo posle kratkog, ali mučnog rata koji je na obe strane odneo blizu 1.300 žrtava i naneo štetu koja se meri milijardama dolara.
Pre nego što je primirje stupilo na snagu, u osam sati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po ovdašnjem vremenu, Izrael je jednomesečni konflikt finiširao celonoćnim bombardovanjima zone operacija na jugu, drevnog grada Balbeka na istoku i bacanjem letaka preostalom stanovništvu južnih predgrađa Bejruta koji hezbolahe i njihove "sirijske i iranske gospodare" optužuju za razaranje Libana.
Hezbolasi su uzvraćali baražima 250 svojih "kaćuša" sve dok oružje nije zaćutalo u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti koju su prihvatile vlade u Jerusalimu i Bejrutu.
Poslednje žrtve
Obe strane poštuju odredbe primirja koje predviđa da se izraelske invazione trupe povuku kada počne raspoređivanje oko 15.000 pripadnika mirovnih snaga UN i isto toliko vojnika regularne libanske armije, i da oko 5.000 gerilaca Hezbolaha napusti libanski jug. "Na terenu se primirje drži, mada još nije konsolidovano u skladu sa političkim merama koje predviđa rezolucija 1701 Saveta bezbednosti", potvrdio je "Politici" predstavnik za štampu Ministarstva komunikacija Marvan Hamadi. "Treba sačekati još dan-dva."
Komandant postojećih mirovnih snaga UN sastao se danas sa visokim predstvnicima izraelske i libanske armije kako bi se obezbedilo poštovanje prekida vatre i primena sporazuma.
"Ovo je dobar signal ozbiljnosti u pristupu obe strane", kaže predstavnik Unifila.
Pred zoru primirja, kojem prete mnogi izazovi, stradala su najmanje 23 Libanca i sedmorica izraelskih vojnika. Neizvesnost potvrđuje i incident posle obustave neprijateljstava u kojem je na jugozapadu ubijen jedan pripadnik šiitske milicije.
Oko 30.000 pripadnika izraelske armije drži pozicije južno od reke Litani, na 30 kilometara u dubini Libana. Ova reka predstavljala je graničnu liniju još od vremena 1978. kada su Izraelci prvi put zauzeli libanski jug, da bi ga pre šest godina napustili posle blizu dve decenije okupacije.
Istovremeno, Izrael produžava sa blokadom Libana iz vazduha i sa mora i upozorava da će uzvratiti vatrom ukoliko njegove snage budu napadnute. Hezbolasi odbijaju da polože oružje zadržavajući sebi pravo da se bore protiv Izraelaca dok su njihove snage na libanskom tlu.
Po izraelskom tumačenju dokumenta UN, izraelska ministarka inostranih poslova Cipi Livni kaže da je "jasno da rezolucija 1701 predviđa raspuštanje Hezbolaha, ne samo razoružavanje".
Iako postaje sve jasnije da je libanski rat samo faza u globalnim pokušajima preoblikovanja Bliskog istoka i testiranje eventualnih protivnika, formalni povod sukoba je upad hezbolaha u Izrael 12. jula kada su ubili osmoricu i oteli dvojicu vojnika. Rezolucija UN od hezbolaha zahteva da oslobode kidnapovane.
Strah i neizvesnost
Prema zvaničnim libanskim i izraelskim podacima, tokom 35 dana sukoba u Libanu poginulo je 1.150 ljudi, mahom civila, dok je stradalo 157 Izraelaca, od čega 114 vojnika.
Ratna šteta se u Izraelu ceni na 1,1 milijardu dolara dok se cena koju je platio Liban penje do 2,5 milijardi. Rat je blizu milion Libanaca i oko 500.000 Izraelaca nagnao u izbeglištvo.
Humanitarne organizacije odmah danas su pohrlile ka jugu, gde je oko 100.000 stanovnika već nedeljama u zamci konflikta, i ka južnim predgrađima Bejruta koja avetinjski izgledaju posle nemilosrdnog rušenja najmanje 150 velikih stambenih zgrada. Samo tokom jučerašnjeg bombardovanja šiitskog juga Bejruta, jednog od najtežih tokom rata, najmanje 15 osoba, uključujući i troje dece, našlo je smrt kada je uništeno osam zgrada i jedna džamija.
u drugim delovima prestonice stanje se lagano normalizuje, neke radnje se otvaraju, stižu obećanja da će biti goriva, ali prekid vatre nije umanjio strah od neizvesne budućnosti. "Nisam se toliko plašio rata, koliko sada strahujem šta će biti posle rata", kaže mi Rami Žueidi, koji je sa ocem vlasnik velikog izložbenog centra uz bejrutsku obalu Sredozemlja. "Tokom rata bilo je solidarnosti, ali plašim se da to neće trajati dugo".
Da li će sukob Izraela i Hezbolaha biti poslednji oružani konflikt duge liste libanskih ratova? Duže od 35 godina ova zemlja je poligon sukobljavanja globalnih i regionalnih sila i lokalnih gospodara rata.
Jug Libana, koji su hezbolasi počeli da preuzimaju posle izraelske invazije 1982. monopolišući oružani otpor okupaciji, svi su dugo smatrali marginalnim konfliktom na periferiji drugih bliskoistočnih bura. Svima je odgovarao vakuum koji vlada u Bejrutu nije uspevala da popuni.
Mnogo toga se promenilo od pre dve godine kada su UN zatražile povlačenje sirijskih trupa, što je kulminiralo njihovim odlaskom prošlog aprila, posle ovdašnje "Revolucije kedra". Zatim je izbio tek završeni rat. Da li je to šansa da Liban obnovi sebe kao suverenu državu? "Nacionalno jedinstvo nam je više nego potrebno, a svaki pokušaj da se rešenje naših problema poveže sa regionalnim šemama učiniće da Liban bude talac nekog novog ili starog Bliskog istoka", ocenjuje Farid el Hazen, član libanskog parlamenta i profesor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Bejrutu.
Razočarenje u Ameriku
Međutim, sem smrti i razaranja, rezultat ovog novog bliskoistočnog konflikta je duboko razočaranje u Ameriku koje je ophrvalo libansku prozapadno orijentisanu višu klasu. Ovo je utisak koji nosimo sa sinoćnje večere na kojoj se domaćin prisećao razgovora sa Džordžom V. Bušom, jedan gost svojih pregovora sa Donaldom Ramsfeldom a drugi ćaskanja sa Žakom Širakom.
Oaza kosmopolitskog Bejruta. Tipično libansko salonsko intelektualno okupljanje imućnih, uticajnih, visokoobrazovanih i pomalo tajanstvenih katolika maronita, muslimana šiita i sunita. Da je bilo Druza, bila bi to večera svih glavnih konfesija ove zemlje koja je 25 godina imala građanski rat upravo po liniji verskih podela. "Sve je moglo mnogo ranije da se završi da nije bilo opstrukcije Vašingtona koji je očekivao da mu Izraelci isporuče efektnu pobedu nad hezbolasima, što je trebalo da bude jasno upozorenje šiitskim saveznicima u Teheranu i Damasku", ne bez gorčine
konstatuje sunit spremajući se da danas ode za Saudijsku Arabiju zbog poslova oko naftnih postrojenja.
Dok povremeno nestaje struja pa mnoštvo sveća čuva svetlost luksuznog stana, deluju pomalo traumatizovano, strahujući da im se uništavaju nade da će Liban postati prosperitetan i nezavisan. Do juče proamerički raspoloženi, sada otvoreno kritikuju SAD zbog pokazane nezainteresovanosti za patnje Libanaca. "Zašto su uposlili Izrael da nas zasipa bombama pretvarajući se da nam time pomaže da se oslobodimo Hezbolaha? Zašto, kada hoćemo da stvorimo Liban koji će sam, bez uplitanja sa strane, dijalogom, a ne ratom rešavati svoje probleme?", pita se maronit.
Libanci za stolom pripadaju prvim ešelonima koji su se 2005, tokom "Revolucije kedra", suprotstavili hegemoniji Damaska i – uz podršku koju su tada imali od Vašingtona – nagnali sirijsku vojsku da posle 29 godina napusti Liban. Zemlja sa najviše demokratske tradicije na Bliskom istoku trebalo je da bude primer regionu.
Godinu dana kasnije, Liban je suočen sa surovom istinom koja je replika američke borbe za "srca i duše" Iračana. SAD su stopirale rezolucije koje su ovaj rat mogle da prekinu mnogo ranije. Aminovale su izraelsko razaranje Libana.
Dok Buš među simpatizerima ponovo regrutuje protivnike, četiri miliona Libanaca bilo je talac dvojice otetih izraelskih vojnika. Podseća me na domovinu.
Ljudi za stolom, protivnici verskog fundamentalizma i totalitarnih ideologija, razočarani su hipokrizijom Vašingtona. I ne očekuju dobro. "Ono kroz šta smo prošli možda nije ništa u odnosu na ono što nas čeka", odzvanja mi i dalje rečenica razgovorljivog šiita.
Boško Jakšić
[objavljeno: 15.08.2006.]
