Izvor: Politika, 01.Mar.2010, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orlando Sapata (ni)je umro u pravom trenutku
Posle 85 dana gladovanja, i smrti na kraju, kubanski disident uzburkao javno mnjenje u zemlji i van nje
Pre nego što je postao simbol disidenata, Orlando Sapata Tamajo, bio je gotovo nepoznat u opozicionim i zvaničnim krugovima Kube. Ćutljiv i tih, nikada nije preuzimao ulogu vođe niti se isticao preteranim žarom. Kada je 20. marta 2003. uhapšen u Havani zajedno sa Martom Beatris Roke, i još četvoricom disidenata, vlada ga je isključila iz grupe 75 kojima je sudila zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavereništva sa SAD. Dok su ovi bili odmah osuđeni na zatvor od više od 20 godina, Sapata, skromni crni zidarski radnik, koji je tada imao 35 godina, čekao je na suđenje još nekoliko meseci i dobio jedva tri godine za „uvredu i nepoštovanje vlasti i remećenje javnog reda i mira”.
Za života Orlando Sapata nije dostigao da postane sedamdeset i šesti član znamenite grupe disidenata, posle 85 dana gladovanja i smrti na kraju, popeo se na prvo mesto ove liste.
Aktivista iz stare garde antikastrista Oskar Espinosa Ćepe, jedan od 75 čuvenih koji je takođe bio osuđen tog proleća 2003. rekao je dopisniku madridskog „El paisa”, jednom od retkih stranih dopisnika zapadnih medija sa stalnim boravkom na Kubi, da je Sapatova smrt uzburkala disidentski pokret kao „nikada do sada” i da se u poslednjih 50 godina nije dogodilo ništa što bi ličilo na ovaj slučaj. Ćepe ima sedamdeset godina, osuđen je na 20 godina zatvora, ali je kasnije oslobođen „iz zdravstvenih razloga”.
Za Sapata je još rekao da je bio skroman, da čak nije hteo ni da se fotografiše.
– Netolerantni režim pretvorio ga je u lidera i mučenika, razmišlja Ćepe.
Smrt Sapate, kako očekuju disidentski krugovi na Kubi, označava prekretnički momenat. To će biti odrednica i za režim i za opoziciju. Vreme i događaji će se deliti na „pre i posle” Sapatine smrti. Poslednjih dana još nekoliko disidenata je u znak protesta zbog Orlanda Sapate, stupilo u štrajk glađu. Njima se pridružio jedan novinar koji je na slobodi. Traže oslobađanje političkih zatvorenika. Po podacima Komisije za ljudska prava i nacionalno pomirenje oko 200 ljudi je utamničeno na Kubi iz političkih razloga.
Čuje se i da je Sapata otpočeo svoj štrajk glađu samo da bi zahtevao humaniji tretman zatvorenika. Iako je osuđen na tri godine, u zatvoru je zarađivao „dodatne presude” ne želevši da se podvrgne prevaspitavanju. Smrt ga je pretvorila u simbol koji služi „ujedinjenoj radikalizaciji akcija opozicije”. Žene u belom i sajberdisidenti otpočeli su organizovaniju akciju protiv zvanične komunističke vlasti.
Havana, međutim, tvrdi da je Sapata bio obični zatvorenik, a ne disident, da je pre nego što je postao „plaćenik Vašingtona” imao podebeli nasilnički dosije. Na dan Sapatine smrti predsednik Brazila Injasio Lula da Silva, došao je u Havanu da pred kraj svog uspešnog mandata još jednom pruži podršku Raulu Kastru i njegovom obolelom starijem bratu Fidelu.
Prevezli smo ga u najbolju kubansku bolnicu, ali je on ipak umro, zbog čega žalimo, rekao je Raul Kastro kada se zajedno sa Lulom pojavio pred domaćim i stranim novinarima. Dodao je da „jedina mučenja nad zatvorenicima na teritoriji Kube sprovode američki vojnici u bazi Gvantanamo” gde je štrajk glađu uobičajena pojava. Zvanični organ KPK „Granma” je u petak objavila veliki tekst o strahovito lošim zatvorskim uslovima u SAD.
Kada se vratio kući, Luli je zamereno što na Kubi nije odlučnije protestovao zbog političkih zatvorenika i smrti Orlanda Sapata. „Ja sam protiv štrajka glađu” izjavio je na iznenađenje svojih sunarodnika, predsednik Brazila. I sam je jedanput, dok je kao lider sindikata, bio u zatvoru, počeo da gladuje, ali je od toga odustao.
Moguće je da Lula kao demokratski levičar rekordne popularnosti koji uskoro odlazi sa čela Brazila, odbija da se prikloni stavu Vašingtona po pitanju ljudskih prava na Kubi, baš zato što se severnoamerička prestonica oglušuje o mnoge jednoglasne zahteve koji stižu iz latinoameričkog regiona. Pogotovo što na turneju po zapostavljenom dvorištu upravo kreće Hilari Klinton sa novim zahtevima. Američka šefica diplomatije spremna je da zažmuri pred podrškom koju je Lula, ne obazirući se na smrt Orlanda Sapata, dao Kubi, ako Brazil kao nestalni član Saveta bezbednosti odustane od svoje podrške Iranu i Ahmadinežadovom programu razvoja nuklearne tehnologije. Vašington traži da zbog rada Teherana na atomskom oružju, Savet bezbednosti pooštri sankcije prema Iranu. Latinoameričke zemlje, međutim, učestalo primaju Ahmadinežada kao dragog gosta.
Slična vrsta nerazumevanja između dva dela istog kontinenta je i povodom Foklandskih ostrva. Lula je nedavno kritikovao Savet bezbednosti što odbija da pokrene pitanje argentinskog suvereniteta nad Malvinima, i što Velika Britanija, kao stalna članica sa pravom veta, onemogućava debatu o ostrvima.
Sankcije prema Kubi jednoglasno su više puta osudile sve latinoameričke zemlje. One Obaminoj administraciji zameraju i na veoma blagonaklonom stavu prema klasičnom puču izvedenom u Hondurasu. Sve te nesuglasice sa Vašingtonom verovatno su uticale na Lulu da se uzdrži od kritike Havane povodom smrti Orlanda Sapate. Pogotovo što američka baza i zatvor Gvantanamo nije iseljena sa Kube uprkos obećanjima Baraka Obame da će mu to biti jedan od prvih spoljnopolitičkih koraka.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 02/03/2010]
.jpg)
