Izvor: Blic, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orkan 'Kiril' besni Evropom
Orkan 'Kiril' besni Evropom
Najmanje dvanaest osoba je poginulo u jakom nevremenu koje je juče zahvatilo Veliku Britaniju, Holandiju i Nemačku. Udari vetra u orkanu 'Kiril', koji dostižu brzinu i do 180 kilometara na čas, naterali su vlasti u ovim zemljama da izdaju hitno upozorenje i pozovu stanovništvo da bez preke potrebe ne izlaze iz svojih domova. Istovremeno, evropske avio-kompanije su bile primorane da otkažu na desetine letova, što je izazvalo gužve na aerodromima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Do zaključenja ovog izdanja 'Blica' crni bilans je bio 12 širom Evrope usled oluje koja je zahvatila zapadni deo kontinenta. U Britaniji je poginulo sedmoro, među kojima tri motoriste i jedna žena na koju se srušio zid usled vetra koji je prelazio brzinu od 160 kilometara na čas. Dvoje ljudi poginulo je u Holandiji kada se drvo srušilo na njihovo vozilo. U Badenu je poginuo muškarac čiji je automobil udario u tek srušeno drvo. Orkan 'Kiril', koji se sa severozapada zemlje širi po celoj Nemačkoj, dostigao je mestimično jačinu od 191 km na čas, saopštila je Nemačka meteorološka služba.
U Saveznoj pokrajini Šlezvig-Holštajn došlo je do železničkog udesa kada je voz udario u stabla koje je oborio vetar. Policija još ne zna da li je bilo žrtava.
Britanske i francuske ekipe za specijalne intervencije spasle su juče 26 članova posade broda 'Napoli' sa opasnim teretom, koji je počeo da tone u vodama Lamanša tokom snažne oluje.
Tokom večeri se očekivalo da će se snaga orkana pojačati i iznositi i do preko 200 km na čas, u nižim predelima do 150 km.
U Francuskoj je zbog oluje obustavljen pomorski saobraćaj u Lamanšu, a parkovi i škole su privremeno zatvoreni. Letovi su juče obustavljeni na većini aerodroma u zapadnoj i severnoj Evropi, kao i saobraćanje feribota između Britanije, Irske, Belgije, Holandije i Finske. Oluja je u Finskoj u blizini Helsinkija izazvala manje poplave.
Meteorološke službe u Holandiji su upozorile stanovništvo da ne putuje automobilima, a vlasti su zbog dolaska najsnažnije oluje u poslednjih nekoliko godina zatvorile škole kako bi deca i đaci na vreme stigli kućama. U Amsterdamu je zatvoren Aerodrom 'Šipol', jedan od najvećih u Evropi. Snažan vetar je oborio građevinski kran u Utrehtu, koji je pao na obližnju halu i tom prilikom je povređeno najmanje pet osoba. U pojedinim delovima Nemačke palo je i do 70 litara vode po kvadratnom metru, što je primoralo vlasti da pošalju 40.000 radnika u akciji spasavanja ugroženog stanovništva. U udaru orkana 'Lotar', koji je u decembru 1999. protutnjao kroz južni deo Nemačke, život je izgubilo 13 osoba. U Švajcarskoj je tada poginulo 29 ljudi i iz korena iščupano preko deset miliona stabala. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, koja se juče u Berlinu sastala sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, morala je da ranije otputuje u London zbog nevremena. Vlasti u Češkoj i Poljskoj takođe su izdale upozorenje građanima. Poruku: 'Ne izlazi, oduvaće te' ponavljaju elektronski mediji u susednoj Poljskoj.
A. Petrović Snežna oluja u SAD, požari u Australiji
Klimatske promene i globalno zagrevanje ovih dana se osećaju širom Zemljine kugle. Dok u Evropi besni orkan, u SAD je najmanje 65 ljudi stradalo proteklih dana u snežnoj oluji koja je zahvatila devet američkih država, od Teksasa do granice sa Meksikom. Na stotine letova je otkazano, desetine hiljada kuća ostalo je bez struje. U pojedinim državama je izmereno i do minus 60 stepeni Celzijusa. Dok se Amerikanci bore protiv ledenog talasa, u Australiji besni vatrena stihija usled temperatura koje premašuju 40 stepeni Celzijusa. Na jugu i jugoistoku besne požari najgori u poslednjih 40 godina. Samo u poslednja dva dana izgorelo je više od 27.000 hektara niskog rastinja i šuma. Pet minuta do apokalipse
Kazaljke na satu apokalipse pomerene su unapred, što odražava bojazan da je svet zakoračio u jedan od najopasnijih perioda od vremena kada je hladan rat bio na vrhuncu
1947: Početak hladnog rata. Sat apokalipse ukazuje na verovatnoću izbijanja nuklearnog rata
1949: Sovjetski Savez (SSSR) testira svoju prvu atomsku bombu, što je pokrenulo trku u naoružavanju
1953: SAD i SSSR testiraju termonuklearno oružje. Velika Britanija proizvela atomsku bombu
1960: Intenzivnija saradnja između supersila i veća svest javnosti o postojećoj opasnosti
1963: SAD i SSSR potpisuju ugovor o delimičnoj zabrani nuklearnih proba
1968: Francuska i Kina ulaze u nuklearni klub. Rat u Vijetnamu, na Bliskom istoku i indijskom potkontinentu
1969: Preko 100 zemalja potpisuje ugovor o neširenju nuklearnog oružja
1972: SAD i SSSR vode pregovore o ograničavanju strateškog oružja i potpisuju ugovor o antibalističkim projektilima
1974: Indija dobija nuklearno oružje. Zapeli pregovori SALT II
1980: SALT II dospeo u ćorsokak. Širi se terorizam i nacionalistički ratovi
1981: Eskalacija trke u naoružavanju. Supersile odbijaju da odbace pravo na prvi nuklearni udar
1984: Strateška odbrambena inicijativa Ronalda Regana ubrzava trku u naoružavanju
1988: SAD i SSSR potpisuju ugovor o nuklearnim snagama srednjeg dometa
1990: Demokratija se širi Istočnom Evropom. Završava se hladni rat
1991: Potpisan START (ugovor o smanjenju strateškog naoružanja) - unilateralna smanjenja naoružanja
1995: Bojazni zbog širenja nuklearnog naoružanja u bivšim sovjetskim republikama
1998: Indija i Pakistan testiraju nuklearno oružje. SAD i Rusija zadržavaju svoje zalihe
2002: SAD odbacuju čitav niz ugovora o naoružanju. Teroristi nastoje da nabave nuklearno oružje
2007: Opasnost od nove nuklearne ere. Gotovo ista opasnost preti od klimatskih promena Klima dugoročno najveća pretnja
Vreme na satu apokalipse je pomereno dva minuta unapred, na pet do dvanaest, i čovečanstvu je do sudnjeg dana ostalo još pet minuta. Brigu o časovniku vodi grupa eminentnih naučnika iz celog sveta putem biltena u kome objavljuju poslednje izveštaje o pretnjama čovečanstvu, a među njima je čak 18 nobelovaca. Ovaj simbolični časovnik kataklizme stvorili su 1947. godine američki naučnici. Naučnici su upozorili da nuklearno oružje i dalje kratkoročno predstavlja najveću pretnju za čovečanstvo, dok su dugoročno gledano to klimatske promene, koje će, ukoliko se nešto hitno ne preduzme, doneti katastrofalno razaranje. 'Kao naučnici, mi razumemo sve opasnosti nuklearnog oružja i razarajuće efekte koje sa sobom nosi. Ali još učimo o tome kako ljudske aktivnosti utiču na klimatski sistem, zbog čega bi zauvek mogao da se promeni život na Zemlji', kaže Stiven Hoking, profesor na Univerzitetu Kembridž. Klimatske promene već utiču na živote ljudi širom planete, a najbolje su se iskazale ovih dana - orkanom u Evropi, mrazom u SAD i požarima širom Australije.
A. P. - M. A.
