Izvor: Politika, 09.Sep.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orban na pogrešnoj strani mađarske istorije
Premijer predstavlja sebe kao branitelja hrišćanskih vrednosti, a on je hrišćanin isto onoliko koliko i Kim Il Sung, kako je rekao nemački ministar spoljnih poslova Franc Valter Štajnmajer
Viktor Orban, mađarski premijer, juče je još jednom pokazao da se danas u Evropi mogu upotrebiti iste reči i pretnje kao u vreme nacizma ili hladnog rata i da simboli iz tih olovnih vremena nisu zauvek sahranjeni.
Upitan da li će vojnici dobiti naređenja da pucaju na migrante >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle 15. septembra, kada se mađarska armija raspoređuje na mađarsko-srpskoj granici, Orban je rekao da to neće biti „neophodno” jer će postojati „ograda koja se ne može preći”.
„Svako ko pokuša da pređe ogradu mora biti uhapšen i krivično gonjen. Nema potrebe za upotrebom oružja.”
Uz sabirne centre, železničku stanicu u centru Budimpešte gde beskrajno čekaju ljudi žene i deca, a za njih ne važi nijedan vozni red, uz brojeve koji se migrantima ispisuju na rukama u Češkoj, kako bi ih lakše sabrali i razvrstali, još su rečitiji prizori sa granice između Austrije i Mađarske gde je, šest meseci pre pada Berlinskog zida (1989), probijena „Gvozdena zavesa”.
Uz pomoć tadašnje reformski orijentisane mađarske vlade, koja je davno pre toga ocenila da je ograda ili ’Gvozdena zavesa’ (tako su granicu između istočne i zapadne Evrope zvali na Zapadu), tehnički, politički i moralno zastarela, na Zapad je tih dana iz Mađarske uspelo da prebegne 65.000 građana NDR (Nemačke Demokratske Republike). Oni su prethodno dobili dozvolu da putuju u Mađarsku „turistički”, a odande su pokušavali da prebegnu na Zapad.
Dojče vele je opisao prošle godine, obeležavajući četvrt veka od pada „Gvozdene zavese”, kako je izgledalo to mesto na mađarsko-austrijskoj granici. Uz zarđalu žicu, u tom području, „nebrojene table upozoravale su da granicu kontrolišu naoružani vojnici koji imaju naređenje da pucaju u slučaju da neko pokuša da zakorači u miniranu zonu oko granice”. Drugog maja, dan posle prvomajske parade u Budimpešti, nekolicina stranih novinara pozvana je na „važnu” konferenciju za štampu na granici sa Austrijom. Zbunjeni novinari odvezeni su vojnim vozilima u „zonu smrti”. Tamo je, međutim, toga dana stajao šator za zabavu. Pred stranim novinarima vojnici se izdvajaju iz grupe i, na komandu „režu bodljikavu žicu, isključuju električni alarmni sistem i čupaju betonske stubove iz poda”.
Sirijska porodica ulazi u Mađarsku iz Srbije, 28. avgust 2015. (Foto Rojters)
U televizijskom izveštaju zapadnonemački novinar Joahim Jauer, čiju priču o tom događaju prepričava Dojče vele (pre godinu dana), javio je te večeri da će „ovaj događaj imati „nesagledive posledice – za Evropu, za Nemce u Saveznoj Republici Nemačkoj, a pogotovo u NDR”.
„Na ovom mestu se okončava četrdesetogodišnja podela Evrope na zapad i istok.”
Granica tada nije bila zaista otvorena, ali je sve više građana dolazilo u Mađarsku iz Istočne Nemačke. Ostavljali su u Mađarskoj sve svoje stvari, automobile, šatore, rančeve i išli na granicu. Mnogi su bivali uhapšeni i izručivani Štaziju, ministarstvu za državnu bezbednost NDR-a. Mađarska vojska nije pucala na njih.
Tek izgrađena ograda na srpsko-mađarskoj granici visoka je tri i po metra i nije zarđala, pored nje još nema miniranih polja – i ne puca se. Orban uverava evropsku javnost da će ona biti hermetička prepreka i da će tako zaštititi hrišćanske vrednosti Starog kontinenta, šengenske granice, slobodu kretanja unutar njih. Odgovara mu nemački ministar spoljnih poslova Franc Valter Štajnmajer da je i Kim Il Sung bio veći hrišćanin od njega.
Na mestu gde je nekada bila „Gvozdena zavesa” prošlo je proteklog vikenda oko 18.000 izbeglica, ali se već juče u Beču i Budimpešti govorilo o njenom ponovnom zatvaranju.
O pobudama Viktora Orbana da upražnjava metode neprimerene ovom vremenu mnogo se govori i u Mađarskoj i van nje. Pojedini analitičari misle da Orban to radi da stranka krajnje desnice Jobik ne bi dodatno ojačala. Drugi pak kažu kako Orban govori ono što drugi političari u Evropi misle, ali se ne usuđuju da kažu.
Svi dosadašnji sastanci lidera Evropske unije pokazali su da je linija fronta između istočnih i zapadnih zemalja – članica EU sve jasnija i da se čak oživljava stara teza da je počeo otvoreni „sukob civilizacija” između hrišćana i muslimana. Ni među zapadnim, takozvanim starim članicama EU ne postoji usaglašenost, iako se izbegavaju javni sukobi. Britanija je, na primer, juče objavila vest da će u narednih pet godina primiti 20.000 sirijskih izbeglica, što je otprilike isto onoliko koliko ih je u toku proteklog vikenda stiglo u Nemačku.
Švedska, koja je otvorila širom vrata za sve izbeglice iz ratom opustošene Sirije, predlaže da EU uvede stalne i obavezne mehanizme za preraspodelu izbeglica kada se zbog katastrofa naglo poveća njihov broj. Švedski premijer Stefan Lofven apeluje da sve zemlje EU budu odgovorne i da ne ostavljaju Nemačku i Švedsku same. Sve članice moraju da se založe za odbranu ljudskih vrednosti i urade ono što je njihova dužnost. Ali Viktor Orban sasvim različito shvata odbranu vrednosti od Stefana Lofvena.
Slika mrtvog sirijskog dečaka na peščanoj plaži u Bodrumu uznemirila je svet i podstakla mnoge da povećaju svoje kvote ili novac za izbeglice, ali nije uspela da ujedini Evropu. Daleko je Stari kontinent od zajedničkog stava. Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer ukazao je na dilemu u kojoj se nalazi EU pre dva dana u Luksemburgu. Ako zatvorimo granice, onda izdajemo evropske vrednosti, ako se odreknemo da upravljamo migracijom, onda gubimo poverenje građana. Rešenje problema mora da uzme u obzir oba aspekta.
Sledi novi sastanak ministara spoljnih poslova, a za četiri nedelje održaće se i samit šefova vlada članica EU.
Kao da nisu svesne da je svaki budući sastanak odavno zakasnio. U međuvremenu potreseni tragičnim prizorima, građani pokazuju veću zrelost od političara. Pa je tako jedan mladić juče ujutru na Bi-Bi-Si ju objasnio kako je i zašto iz Austrije dovezao kola u Mađarsku i u svoju zemlju se vraća sa porodicom migranata.
„Ne kršim nikakve zakone, nisam krijumčar, samo sam rešio da povezem jednu porodicu koja je u šengenskoj zoni. U šengenskoj zoni nikom od njih nije potreban ni pasoš ni dokumenta, a vreme gvozdenih zavesa je odavno prošlo.”
Političari ipak nisu još shvatili ono što je ovom mladiću potpuno jasno. Da u cilju spasavanja života ljudi i dece – propisi moraju da se brišu.
