Izvor: Blic, 07.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opšta euforija zbog papine posete
Opšta euforija zbog papine posete
ZAGREB - Već u prvom obraćanju javnosti po dolasku u svoju treću posetu Hrvatskoj, papa Jovan Pavle Drugi uputio je značajne i moćne poruke, te nagovestio šta će biti naglašeno u onima koje će poslati narednih dana.
Nakon što je podržao Hrvatsku u njenoj želji da se priključi Evropskoj uniji kako bi postala 'sastavni deo velike porodice evropskih naroda', poručio je da se stabilnost i prava veličina svake države >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << temelje na nekim nezaobilaznim vrednostima, kao što su poštovanje i dostojanstvo svakog čoveka, solidarnost, poštovanje manjina. Posebno je pozdravio vernike drugih crkava, apostrofirajući Jevreje i muslimane. Osvrnuo se i na događaje iz nedavne prošlosti: 'U ovoj zemlji su, jednako kao i u nekim susednim zemljama, još prisutni tragovi nedavne prošlosti. Neka se oni koji imaju vlast na građanskom i na verskom području ne umore od lečenja rana uzrokovanih okrutnim ratom i uklanjanjem posledica totalitarnog sistema.'
Hrvatskim vlastima je stavio na dušu veću brigu za socijalna prava ('uklanjanje svih oblika siromaštva i nejednakosti'), a u istom kontekstu naglasio je i potrebu 'srdačnih odnosa sa susednim zemljama'.
Hrvatsku je inače obuzela opšta euforija zbog treće papine posete u poslednjih devet godina. Kao da je ceo ostali život stao, ne samo za vreme petodnevnog papinog boravka nego i mnogo duže. Sveobuhvatne pripreme za njegov doček trajale su mesecima, a intenzivirane su poslednjih nekoliko nedelja, pri čemu je bilo toliko preterivanja da je književnik Zoran Ferić ironično primetio da se Hrvatska 'fizički i duhovno pretvara u veliko Potemkinovo selo', te da je 'Hrvatima uspelo ono što valjda nikome nije - pretvoriti papin lik u socijalistički kult ličnosti'.
Dokle se išlo pokazuje primer Dubrovnika, gde je uz put kojim će papa proći posečeno 250 borova. Pretpostavlja se da tako nešto papa, da je znao, ne bi dozvolio.
Treći dolazak pape u Hrvatsku u poslednjih devet godina tumači se na razne načine. Jedni u tome vide njegovu posebnu ljubav prema Hrvatskoj i hrvatskom narodu, drugi kao dolazak 'u snažno uporište katolicizma na Balkanu', treći, kao što je to Marinko Čulić iz 'Ferala', smatraju da je papin cilj da 'napokon izvede Hrvatsku iz rata koji duhovno još traje, a za šta posebnu odgovornost snosi crkva, koja je ostala ono što je bila devedesetih - crkva ratnika'.
Neki strani mediji su preneli ocenu profesorke sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu Mirjane Krizmanić da je 'crkva u Hrvatskoj veliki izvor nacionalizma, koji ona podstiče i podržava' i da je u tome 'velika opasnost', jer bi 'bez sveštenika, naročito nižerangiranih, nacionalizam već dosad presušio'.
Jelena Lovrić, kolumnista riječkog 'Novog lista', upozorava da Hrvatska u vremenu ranijih papinih poseta nije bila spremna da ga sledi. Podseća na njegove reči prilikom prve posete 1994. godine, kada je tražio da se Hrvatska oslobodi nacionalizma, da traži i pruži oprost, da razvija toleranciju i suživot, bratstvo s onima koji su tada doživljavani kao smrtni neprijatelji. 'Tu posebno mislimo na njegovu snažnu metaforu o dve reke Savi i Dunavu, koja je nalagala pomirenje s onima s kojima je Hrvatska tada još bila u ratu.' Hrvatska se 'tek danas otvara prema onome što je papa tražio pre devet godina', smatra Jelena Lovrić, ali i dodaje da se gotovo ni danas nijedan hrvatski političar ne usuđuje da zagovara pomirenje 'onako kako je to činio Vojtila još 1994. godine'. M. B. Šuvar
