Izvor: Vostok.rs, 24.Apr.2012, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprez: biohakeri mogu da oštete vaš mozak
24.04.2012. -
Američki naučnici su uvereni: nije daleko trenutak kada će mozak moći da se „provali" kao kompjuter i da se upravlja čovekom. A kao virus će biti upotrebljeni specijalno kreirani mikroorganizmi – plod rada istraživača, koji se bave novim pravcem genetskog inžinjeringa – sintetičkom biologijom.
Ćelije su živi mini-kompjuteri, a DNK je jezik programiranja – takva je osnovna pretpostavka futurologa. Na današnji dan biokriminal >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je sličan kompjuterskom kriminalu s početka 80-ih godina. Tada on nije smatran ozbiljnim problemom, međutim on se uvećavao kao grudva snega, tvrde američki istraživači. Ipak ruski stručnjaci smatraju da za sada takva poređenja nisu ništa drugo do metafore.
Radi se o tome da nije sasvim korektno izvoditi direktne analogije između kompjutera i ljudskog mozga, govori Aleksandar Kaplan, šef laboratorije za neurofiziologiju i neurokompjuterski interfejs biološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta. Programer detaljno može da zamisli sklop kompjutera, zna gde da pošalje virus kako bi oštetio određeni program. Ali ljudski mozak je mnogo komplikovaniji. I na šta može da računa istraživač koji je sintetisao virus i namerava da ga ugradi u organizam, na koje adrese će ga on poslati u mozak, pita se naučnik.
Tajna mozga ostaje tajna. Niko ne zna danas kako da iščitava informacije iz mozga na takav način. Tamo je sto milijardi nervnih ćelija, kojoj ćeliji da se obrati? Ovaj zadatak je sasvim neizvodiv za istraživače mozga kao takvog koji se bave ovim poslom u neurofiziološkim laboratorijama. Šta može da učini u toj situaciji mali virus koji je usmeren samo na to da se ugradi u genom neke ćelije i da se reprodukuje? Meni se čini da je to nerealni zadatak čak za daleku budućnost. Haking mozga uz pomoć virusa nerealni je zadatak!
Po rečima Aleksandra Kaplana, krajnje je složeno stvoriti veštački organizam sa sintetisanim genomom, koji liči na razumno biće i koji bi sam mogao da „misli".
Od pojave prve žive ćelije na Zemlji do pojave prvih više ili manje razumnih organizama – hajde da smatramo crve više ili manje razumnim bićima – prošlo je možda oko milijardu godina. Evolucija se bavila toliko dugo stvaranjem crva. Skratiti ovaj period u laboratoriji, naravno, moguće je, to neće biti milijarda godina, ali to će biti vrlo dugo.
Drugi stručnjaci naprotiv smatraju da je hipotetički moguće upravljati ponašanjem čoveka uz pomoć specijalnog programiranih mikroorganizama. Direktog Agencije za napredne informacione tehnologije Vlaidmir Korovin smatra da mnogo od onoga o čemu je ranije moglo samo da se fantazira, postaje realnost. Gaje se veštački organi, razrađuju se printeri koji „štampaju" organe. Tako da sa jedne strane ove bojazni su sasvim realne, ali to nije stvar skorije budućnosti, ističe programer.
Uspesi sintetičke biologije su nesumnjivi. Već je napravljena prva bakterija sa potpuno veštačkim genomom, naučnici rade na mikroorganizmima koji će generisati lekovite supstance, hranu, plastiku i čak davati struju.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Altweibersommer/cc-by-nc-sa 3.0
.jpg)
