Izvor: Politika, 03.Jul.2014, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opravdavanje špijuniranja NSA
Nadziranje komunikacije stranaca je legalno, mada obaveštajci koračaju na ivici ustavnosti kada digitalno uhode Amerikance, smatra nezavisna vašingtonska komisija
To što Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) špijunira strance „zakonito je i delotvorno štiti nacionalnu bezbednost”, zaključak je juče objavljenog izveštaja jedne američke komisije koja, ipak, dodaje da je NSA na granici neustavnog mešanja u privatne živote građana kada prati komunikacije Amerikanaca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Odbor za nadziranje privatnosti i građanskih sloboda zaključio je da je „program 702”, na osnovu kojeg NSA nadzire elektronsku prepisku i telefonske razgovore stranaca i u pojedinim slučajevima Amerikanaca, usklađen sa nacionalnim zakonima i efektan u borbi protiv terorizma.
Kako prenose američki listovi, izveštaj ove komisije, koja nezavisno radi u okviru američke administracije, podvlači da je praćenje poziva i korespondencije „odigralo ključnu ulogu u otkrivanju i prekidu terorističkih zavera protiv SAD i drugih zemalja”. Odbor je došao do informacije da je u jednom cugu odobreno posmatranje 89.138 „ciljeva” odnosno pojedinaca, vlada ili organizacija.
Program je nazvan po članu 702 amandmana na zakon o špijuniranju iz 2008. koji je ovlastio obaveštajce da bez sudskog naloga sakupljaju i analiziraju ogromnu količinu digitalnih tragova. Koliko u januaru, isti odbor je zaključio da je prikupljanje podataka o telefonskim razgovorima, koje NSA sprovodi na osnovu jednog drugog zakona (Patriotski akt), nelegalno i neefektivno u borbi protiv terorista. Zbog obrta od 180 stepeni u novom raportu, odbor su odmah kritikovale organizacije za zaštitu privatnosti na svetskoj mreži.
Javljanje komisije stiže godinu dana nakon što je bivši obaveštajni analitičar NSA Edvard Snouden obelodanio svetu da SAD masovno digitalno špijunira pojedince, vlade i organizacije.
Izveštaj dolazi i samo dan nakon što je „Vašington post” na osnovu Snoudenovih materijala objavio da agencija ima zeleno svetlo da prisluškuje bilo koga bilo gde (izuzev u četiri zemlje). Zbog toga što je vašingtonski dnevnik otkrio da je na tapetu i stranka nedavno izabranog premijera Indije, jedne od 193 zemlje koju agencija pokriva programom, Nju Delhi je pozvao na razgovor jednog visokog američkog diplomatu.
To je samo poslednje objašnjenje koje američka vlada mora da pruži o svom kontroverznom delovanju u inostranstvu. Predsednik Barak Obama ranije je morao da razjasni nemačkoj kancelarki Angeli Merkel zašto je i njen telefon prisluškivan. Američke digitalne kompanije poput „Gugla” i „Jahua” smatraju da su ugroženi njihovi poslovni interesi u svetu jer se razotkrilo da one moraju da agenciji ustupaju tražene podatke o svojim korisnicima. Mnogi Evropljani su prošlog leta potražili evropske internet provajdere koji nemaju obavezu da sarađuju sa NSA.
Amerikance najviše brine to što vlada, odnosno njena špijunska agencija, može da ima uvid u to koga su zvali ili sa kim su se dopisivali. Iako su programi pokrenuti zbog stranih državljana, meta postaju i Amerikanci u čijoj se prepisci pominje kontakt nekog stranca koji je agenciji interesantan ili podatak koji je obaveštajcima potreban da bi shvatili neku informaciju.
I odbor utvrđuje da je vlada došla do zabrinjavajuće velike količine podataka o Amerikancima. Izveštaj izražava zabrinutost da se došlo do granice ustavnosti, to jest da je vlada blizu toga da krši slobode i prava zagarantovane američkim državljanima njihovim ustavom.
Na strah da vlada neustavno ulazi u privatne živote svojih građana, administracija odgovara porukom da je program NSA oružje u borbi protiv terorizma, kriminala i stranih špijunskih aktivnosti. Članovi komisije joj u ovom izveštaju daju za pravo ustanovljujući da je NSA uz pomoć programa praćenja zaustavila 30 mogućih terorističkih napada, mada agencija tvrdi da ih je bilo 54.
Digitalne podatke do kojih dođe NSA češljaju i druge dve obaveštajne agencije – CIA i FBI – koje imaju i sopstvene programe digitalnog praćenja, a koji su, otkriva najnoviji izveštaj, daleko manje skrupulozni kada određuju koga treba nadgledati.
J. Stevanović
objavljeno: 03.07.2014.
.jpg)
