Izvor: Politika, 07.Okt.2012, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opozvani Terminator
Arnold Švarceneger o svojoj nesvakidašnjoj biografiji i ličnim greškama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Godine su vidljive, kosa mu je nešto ređa nego nekad, ali je još ima dovoljno za njegovu karakterističnu frizuru. Lice mu je zategnuto, mada se podvaljak ipak oteo kontroli.
Malo je neobično videti ga izbliza, u klasičnom odelu sa roze kravatom. Nije ništa izgubio od korpulencije, ali nije tako visok kako se to čini na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << filmskom platnu, čak je pomalo i zdepast. Kontroverza o njegovoj pravoj visini: onoj zvaničnoj od 188 santimetara i onoj procenjenoj, 178, još nije razrešena.
Ali da sve ne bude klasično i formalno i da nije reč samo o dojučerašnjem guverneru Kalifornije i uspešnom biznismenu, nego i o nekada najvećem svetskom bodibilderu i svojevremeno najskupljoj filmskoj zvezdi Holivuda (20 miliona dolara po ulozi), svedoče šarene čizme od krokodilske kože, i dva prstena, jedan sa velikim crnim kamenom, a drugi sa reljefom lobanje.
Stil naglašava i veliki, predimenzionirani sat na ruci – jedan od modela „panerai”, kojih poseduje nekoliko. Ovaj mehanički košta oko 30.000 dolara.
Arnold Švarceneger je u Vašingtonu bio gost na promociji autobiografske knjige poznatog naslova: „Totalni opoziv” (deli ga sa poznatim filmom iz 1990. gde je glavni lik), koju je priredio „Vašington post”.
Zanimljiva ispovest, rezime jednog nesvakidašnjeg života (naslov u stvari može da se prevede i kao „Totalno podsećanje”), obimno je štivo od 656 strana, čiji je izdavač velika kuća „Sajmon i Šuster”. Autorski predujam se ne otkriva, ali iz nekoliko Švarcenegerovih intervjua može da se dokuči da je veći od pet miliona dolara, koliko mu je ranije nuđeno u istu svrhu, a što je tada je hladno odbijao.
S razlogom, uostalom. Čovek koji je 1968. u Ameriku imigrirao samo sa sportskom torbom i gotovo bez prebijene pare, danas je „težak” između 400 i 800 miliona dolara.
Između korica na kojima je njegov crno-beli portret u krupnom planu, nalazi se i 64 strane fotografija koje ilustruju jednu izuzetnu karijeru, ali i na ovoj promociji neizbežno je bilo pitanje jedne ne baš bezazlene fleke u Švarcenegerovoj (65) biografiji, „lične greške” kako ju je nazvao.
Činjenice da se spanđao sa kućnom pomoćnicom koja mu je 1998. rodila sina – pet dana pre nego što će u porodicu stići njegov četvrti zvanični sin, u braku sa televizijskom voditeljkom Marijom Šrajver, sestričinom pripadnika najčuvenije američke političke dinastije, Džona, Roberta i Edvarda Kenedija.
Zašto je to uvrstio u memoare? „U knjizi je oko 600 strana teksta, od čega je samo 10 o skandalu. Iako je to samo nešto manje od dva odsto, o tome me pitaju u svakom intervjuu. To nisam mogao da izbegnem. Uostalom, ne želim da svoj život predstavljam kao nešto perfektno, da nikad nisam pogrešio, da sam uvek pobeđivao i slično. Svugde se prave greške: u filmovima, u politici, to je deo svakog života.“
Prevaru je supruzi priznao tek kad je okončao drugi guvernerski mandat, 2011, ali zašto je kućna pomoćnica Mildred Bueno u porodici ostala sve dok bruka nije pukla, pa čak i dovodila sina čija sličnost sa ocem zakonitoj supruzi nije mogla da promakne? „Da, razmišljao sam o tome”, kratko je odgovorio, počešavši se po glavi. „Svi smo mi naknadno pametniji. Sa tim sam se nosio onako kako sam najbolje umeo. Da li je to bilo dobro ili loše, sada je samo teoretsko pitanje, suviše je kasno da se bilo šta ispravi.“
„Mislim da sam o tome o knjizi govorio iskreno i svestan sam da je to bolno za moju decu i moju suprugu – da stalno budu podsećani na to.
Ali vreme leči sve.“
Kad je razgovor prešao na druge teme, „Arni”, koga po filmu prati i nadimak „Terminator” (dok je bio na vlasti bio je i „Guvernator”), dao je zanimljiv odgovor na pitanje da li je nepošteno što mu američki ustav, zato što je rođen u Austriji, ne dozvoljava da pokuša da ostvari najveći cilj: da postane predsednik nacije koja ga je usvojila? „Sve što sam postigao, svaki pojedinačni uspeh, od osvajanja šampionata u bodibildingu, silnih filmova, činjenice da sam neko vreme bio najplaćeniji glumac sveta, to što sam postao guverner Kalifornije, moj divan brak, moja divna porodica, sve to je bilo moguće zbog Amerike. Zato sam ja poslednji čovek na svetu koji bi mogao da se žali zbog jedne jedine stvari koju ne može da učini.” „Početi od ničega i biti primljen u ovoj zemlji sa raširenim rukama, dobiti toliko šansi, to se može samo ovde, na najveličanstvenijem mestu na svetu. Zato je vreme da nečim uzvratim.”
To „nešto” je i osnivanje instituta sa njegovim imenom pri Univerzitetu Južne Kalifornije (što ga je prema nekim medijskim izveštajima koštalo 20 miliona dolara). Institut će da promoviše „stvari do kojih mu je stalo”: političke reforme, klimatske promene i zaštitu prirode.
U autobiografiji, napisanoj uz pomoć profesionalnog pisca, sebe definiše ovako: „Evropljanin koji je postao američki lider, republikanac koji voli demokrate, biznismen koji živi od toga što je junak akcionih filmova, ekspert za fitnes koji voli cigare, ekološki aktivista koji vozi ’hamera’, superuspešan čovek koji je mnoge duboko razočarao.“ Logično je bilo da na promociji objasni ove protivrečnosti. „Nije mene lako definisati. Odrastao sam u Austriji, pa imam austrijski mentalitet. Prevaspitao sam se u Americi, pa imam i američki mentalitet. Na jednom ramenu mi zato sedi austrijski Arnold, a na drugom američki – i stalno se prepiru. Ponekad je uspešniji Austrijanac, a ponekad Amerikanac. A povrh toga, oženio sam se sa ženom iz porodice demokrata. Sve je u vezi sa mnom veoma komplikovano.”
Ili možda jednostavno.
Terminator je opozvan, ali nije zaboravio rečenicu koja ga je proslavila: „I’ll be back” – Vratiću se.
Milan Mišić
objavljeno: 07.10.2012.
