Izvor: Politika, 07.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opomena sponzorima
Kao glavni "podržavalac terorista" optužen Iran, a na listi "nepodobnih" su još Sirija, Sudan, Severna Koreja i Kuba
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. septembra – Zamislite svet u kome nasilni radikalni islamisti stavljaju pod svoju kontrolu mnoge vlade, ovladavaju izvorima nafte, tu moć uvećavaju nabavkom nuklearnog oružja, ucenjuju demokratske zemlje, šire ideologiju mržnje i pretvaraju se u smrtnu pretnju Amerikancima. Tako sročenu opasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predočio je juče šef Bele kuće Džordž Buš da bi i zemljake i međunarodnu zajednicu pridobio za ovdašnje metode rata protiv terorista koji nastoje, sugerisao je, da uspostave neku vrstu globalne tiranije.
Izložen unutrašnjim i spoljnim kritikama zbog uloge Vašingtona u tekućim jednostranostima svetskog poretka, Buš se rečenim potrudio da pokaže kako je kurs protivnika – mnogo gori. I da bi takav eventualni novi dominantni kurs, sadašnje rašireno nezadovoljstvo premetnuo u – stanje opšte nepodnošljivosti i civilizacijskog nazadovanja.
Kao glavne protagoniste takvih neprihvatljivosti imenovao je Al kaidu, kao terorističku organizaciju, i Iran, kao sponzora terorizma. Iako se ta dva faktora nalaze na različitim stranama islamske diferencijacije – prvi su suniti, a drugi šiiti – američki predsednik je ocenio da su oni samo dva lica iste, ekstremističke pretnje i da moraju da pretrpe poraz u globalnom odmeravanju snaga.
Amerika i njeni saveznici, naglašava se u novom antiterorističkom dokumentu koji je promovisao Buš, neće praviti razliku između terorista – u koje su ovom prilikom ubrojani još palestinski vladajući pokret Hamas, Palestinski islamski džihad i libanski Hezbolah – i njihovih sponzora u koje su pored Irana svrstani još Sirija, Sudan, Severna Koreja i Kuba. Front tako potvrđuje interkontinentalni karakter, ali je koncentracija američkog svestranog dejstva usmerena pre svega na Bliski istok, uz obećanje podrške unutrašnjim protivnicima režima u Teheranu i Damasku.
Kad se ima u vidu sve što je Buš rekao i što je zapisano u objavljenom spisu "Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma", može se zaključiti da će Amerika na tom frontu primenjivati sredstva i metode iz prethodnih svetskih ratova. Jer, rečeno je da "Bin Laden preti slično kao nekad Lenjin i Hitler", a da je borba protiv džihadista nalik i hladnom ratu pa da će se protiv njih voditi "odlučujuća ideološka bitka 21. veka".
Šta bi sve to trebalo da znači još nije izvesno, ali je ovde naglašena potreba da se razvija "kultura pripravnosti" kod kuće i podržava "efektivna demokratija" u drugim zemljama. Uz to se ukazuje da je za borbu protiv terorizma neophodna – strateška "transformacija" kojom bi se stvorila "mreža domaćih i inostranih institucija kao što je to učinjeno u hladnom ratu da bi se pobedio komunizam".
U dokumentu Bele kuće se kao uspesi navode promene režima u Iraku i Avganistanu, a ovdašnja opozicija tvrdi da je uprkos tvrdnjama administracije Amerika sada manje bezbedna nego kad je Buš preuzeo vrhovnu komandu u januaru 2001. Vođa senatske manjine Hari Rid tvrdi da je posle invazije na Irak, u martu 2003, broj terorističkih napada u svetu dosad povećan čak za 400 odsto.
M. Pantelić
[objavljeno: 07.09.2006.]
