Izvor: Politika, 18.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opomena Sarkozijevoj desnici
Francuska desnica nije ostvarila očekivani trijumf u drugom krugu glasanja – pretrpela je gubitke u poređenju sa prethodnim parlamentarnim izborima
Francuski birači poslali su, ipak jasnu, poruku sa jučerašnjih parlamentarnih izbora – opomenu, namenjenu novom predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju i njegovim stranačkim sledbenicima u parlamentu.
Odluka o sastavu budućeg parlamenta nije bila tako jednostrana, kao što se očekivalo, još manje ubedljiva. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovu preliminarnih rezultata, desnica je došla do pobede uz osetan gubitak mandata. Umesto 359 poslaničkih mesta, Unija za narodni pokret UMP, konzervativna stranka predsednika Sarkozija, raspolagaće sa maksimalno 329 mandata.
Francuski socijalisti, predvođeni poraženim predsedničkim kandidatom, gospođom Segolen Roajal spasli su, moglo bi se reći, čast. Umesto prognoziranih 110 mandata, osvojili su oko 220 fotelja u nacionalnom sazivu – za šezdesetak više nego na prethodnim izborima.
Šta se promenilo u Francuskoj za samo sedam dana? Kako je došlo do preokreta u jučerašnjem, drugom krugu parlamentarnih izbora?
S obzirom na to da su, pre nedelju dana, 110 poslanika obezbedili mesto u parlamentu, osvojivši apsolutnu većinu u svom izbornom okrugu, juče je, u drugom izbornom krugu, birano preostalih 467 od ukupno 577 poslanika. Postavljano je pitanje: hoće li konzervativna desnica raspolagati tročetvrtinskom većinom u nacionalnom sazivu? Prognoze su temeljene na činjenici da je među 110 poslanika koji su osvojili apsolutnu većinu u svom izbornom okrugu, njih 98 bilo iz redova UMP-a, dok je samo jednom predstavniku socijalista to pošlo za rukom.
Konačni rezultat, najzad, iznenadio je i levicu i pobedničku desnicu. Umesto trijumfa desnog centra, u skladu sa prognozama – davana je izrazita prednost predstavnicima konzervativne partije UMP, očekivalo se da će Sarkozijevi sledbenici osvojiti od 400 do 460 poslaničkih mesta – usledio je "hladan tuš". Birači levice, koji su pre sedam dana bitno uticali na ostvarenje rekorda negativne izlaznosti na birališta, izmenili su odnos snaga u poslednjih nekoliko sati nedeljnog popodneva. Prošle nedelje, i u toku jučerašnjeg dana, ignorisali su pozive na glasanje – razočarani nedostatkom socijalno-političkog opredeljenja među prvacima njihove političke struje, potom, dodatno motivisani porazom Segolen Roajal na nedavnim predsedničkim izborima – a u večernjim satima su doprineli spasavanju časti levice.
Intervencija je bila moguća, jer razlike u popularnosti nisu bile onakve, kako se to moglo pretpostaviti na osnovu predviđanja. Očekivani (ne)uspeh levice zavisio je od dva faktora – prvo, od podeljenosti koja je mnoge njene pristalice podstakla na bojkot izbora. Drugo, od činjenice da važeći izborni zakon favorizuje pobednika. Prebrojani glasovi se ne raspodeljuju proporcionalno, pobednik u svakom izbornom okrugu dobija sve glasove. To omogućava formiranje ubedljivih parlamentarnih većina, ali, oduzima malim strankama pravo glasa u parlamentu.
"Samospasavanje" levice od izbornog debakla, najzad, ne utiče na epilog političkog duela – prvi put posle tri decenije, jedna politička grupacija potvrđuje superiornost u novom mandatu. (U dosadašnjem sazivu Sarkozijevi sledbenici raspolagali su dvotrećinskom većinom, u koaliciji sa desno orijentisanom strankom UDF.)
Shodno situaciji, na kraju, trebalo bi istaći da su izborne rasprave potisnute od političkih nedoumica druge vrste. To se, pre svega, odnosi na dilemu o sudbini donedavnog predsednika Žaka Širaka. Njemu je u nedelju prestao da važi politički imunitet – protiv njega će biti pokrenute istrage zbog umešanosti u nekoliko afera.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 18.06.2007.]
