Izvor: Politika, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opijumski tango u Avganistanu
Suočen sa dramatičnim porastom proizvodnje narkotika, NATO razmišlja o promeni strategije: legalizaciji polja s makom
Terali su Osamu bin Ladena, a isterali – heroin. Rat protiv terorizma u Avganistanu sve više postaje ratište na kome je protivnik, pored Al Kaide i talibana, i narkokriminal.
Ono što je Kolumbija za kokain, to je Avganistan za opijum, koji je osnova za još opakiju drogu, heroin. Brojke koje je o stanju na ovom frontu nedavno iznela Kancelarija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << UN za drogu i kriminal (UNODC) jesu katastrofalne: tokom 2006. proizvodnja sirovog opijuma u Avganistanu je dostigla 6.100 tona – 90 odsto od ukupne svetske proizvodnje – što je za 49 odsto više nego u 2005. Ova količina, dovoljna za proizvodnju više od 600 tona heroina, trenutno za oko 30 odsto premašuje globalnu tražnju, pa bi krajnji rezultat mogao da bude pad cena na ulicama celog sveta (pa i kod nas) – i lakše regrutovanje novih zavisnika. A u ovoj godini očekuju se novi rekordi: u zemlji u kojoj nema struje, transporta, mak je najunosniji agrobiznis – nije mu potrebno navodnjavanje, niti hladnjače posle berbe. Nije, doduše, za hleb kao pšenica, ali od hektara maka može se kupiti devet puta više hleba nego kad bi se sa iste njive požnjelo žito.
Ukupan opijumski prihod se procenjuje na blizu tri milijarde dolara – više od trećine avganistanskog bruto nacionalnog proizvoda – uz veliku verovatnoću da će najveći deo završiti u rukama narkomafije i talibana, i time im dati dodatni podstrek da nastave sa pobunom, što će još više iskomplikovati napore NATO-a da sa oko 32.000 vojnika u ovoj nesrećnoj zemlji zavede kakav-takav red.
Gromoglasno najavljena, "velika prolećna ofanziva" NATO snaga na jugu Avganistana kao da je zamrla. Nema novih vesti o tome kako tamo, pre svega u provinciji Helmand, koja je uporište talibana, i gde se nalazi oko 40 odsto svih avganistanskih polja s makom, napreduju zapadni saveznici, ali ima izveštaja o novoj dilemi NATO-a: da li dići ruke od dosad uzaludnih pokušaja da se uzgajanje maka spreči, i umesto toga ova tradicionalna kultura – legalizuje.
Ideja nije nova: nju već neko vreme zagovara Senlis Council, evropski institut koji se bavi pitanjima bezbednosti i globalne politike borbe protiv droge. Njegovi eksperti smatraju da je dosadašnja strategija uništavanja zasada maka neproduktivna, jer avganistanske seljake, kojima je ovo najznačajniji izvor prihoda, gura direktno u ruke pobunjenika. Nastojanja da se unište njive sa već izniklim makom ne uspevaju, sem toga, i zbog velike korupcije, koja seže do samih vrhova vlasti. Tvrdi se da se na mestu načelnika policije, čija je zvanična plata oko 60 dolara, u regionima gde cveta mak za pola godine zaradi i do 100.000 dolara, zna se na koji način.
Korumpirani su i sudovi: dosad zbog mita u vezi sa opijumom nije optužen nijedan državni zvaničnik, a sasvim je sigurno da je mreža zaštite polja s makom, otkupa sirovog opijuma i laboratorija za njegovo pretvaranje u skupi heroin, izuzetno dobro organizovana. S dobrim razlogom, s obzirom na pomenute milijarde koje podrazumeva narkobiznis.
Situacija na opijumskom frontu danas je mnogo teža nego posle proterivanja talibana iz Kabula 2001, i ulaska NATO trupa u zemlju 2003. Uzgajanje maka, koje je talibanski režim do 2001. bio sveo samo na oko 8.000 hektara, samo godinu dana kasnije prošireno je na 74.000 hektara, da bi prošle godine zahvatilo čak 400.000 hektara. Brojke su pouzdane: do njih se došlo analizom satelitskih snimaka visoke rezolucije.
Za ideju legalizacije proizvodnje maka zalažu se, kako piše nemački "Špigl", Berlin, Pariz i Rim. Vašington, lider operacije NATO-a (u kojoj, u raznim ulogama, učestvuje čak 37 zemalja), još se o ovome nije izjasnio. Polazište za promenu strategije jeste sa jedne strane jalovost dosadašnje strategije, a sa druge okolnost da na svetskom tržištu postoji nestašica lokalnih opijata. Sistem koji je u razmatranju zasnivao bi se na dozvolama avganistanskim seljacima da uzgajaju mak, uz obavezu da plodove – ili sirovi opijum – isporučuju samo zvaničnim kupcima.
Mnogi su, međutim, skeptični i prema ovom predlogu, polazeći od uverenja da će narkomafija uvek biti u stanju da ponudi bolju cenu, kao i da će nejaku avganistansku administraciju i dalje biti jednostavno potkupiti. Najzad, talibani ne bi bili deo ove šeme, što znači da bi avganistanski unutrašnji rat bio nastavljen, sa dodatnim motivima.
Slaba tačka pri tom je i Iran, kroz čiju teritoriju prolazi važan ogranak opijumsko-heroinske transverzale, a koji nema sporazum sa SAD o kontroli narkoputeva, poput ostalih avganistanskih suseda.
U zemlji u kojoj se ratuje već 30 godina, od komunističkog puča 1978, zapadni savez je u situaciji koja je sve sličnija onoj u kojoj je tamo, vodeći svoju poslednju hladnoratovsku bitku, bio Sovjetski Savez od 1979. do 1998: beznadežno zaglavljen, bez načina da proglasi pobedu, niti opcije da bez posledica prizna poraz.
"Ovo je avganistanski tango", citiran je u zapadnoj štampi prošle nedelje jedan bivši ministar vlade u Kabulu – "jedan korak napred, tri koraka unazad".
Milan Mišić
[objavljeno: 10.04.2007.]
