Izvor: Deutsche Welle, 12.Dec.2021, 10:56
Opijumski mak cveta i pod talibanima?
Siromaštvo i nezaposlenost teraju sve više ljudi u Avganistanu u proizvodnju opijuma. Zabranu proizvodnje talibani ne mogu i ne žele da donesu.
Uzgajanje opijumskog maka kao lekovite biljke u Avganistanu i u regionu ima dugu tradiciju. Zasečene čaure daju opijumsko mleko čijim sušenjem nastaje sirovi opijum. To je efikasno sredstvo protiv jakih bolova. Opijum danas služi uglavnom kao opojna droga ili za proizvodnju još jačih narkotika kao što je heroin. Kancelarija Ujedinjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nacija za suzbijanje trgovine opijatima i kriminala (UNODC) procenjuje da je u Avganistanu do kraja sezone u junu proizvedeno 6800 tona opijuma, što je osam odsto više nego prošle godine.
Polja maka
„Finansijski rat“ protiv talibana znači zamrzavanje deviza i stopiranje razvojne pomoći. Stručnjaci kažu da talibanima ostaju trgovina drogom, ucene i ilegalni porezi, ali da to nije dovoljno da se upravlja zemljom.
Tokom pandemije skoro da nema putničkih letova, a granice se strogo kontrolišu. Ipak, krijumčari droge našli su nove šeme. Kokain je poskupeo, opijumski mak je dobro rodio i dalje se prevozi standardnom rutom.
Stručnjaci i političari su prošle sedmice u Parizu doneli nove mere za borbu protiv finansiranja terorizma. Teroristi pak u pribavljanju sredstava pokazuju veliku kreativnost i pronalaze nove izvore finansiranja.
Narko-bosovi u Albaniji su godinima bili nedodirljivi, njihova sprega sa politikom jaka. Zbog toga je bilo opasno povesti istragu protiv jednih i drugih. Sada je to počelo da se menja - jednom velikom akcijom policije.
U Iranu je 2015. godine pogubljeno više od 630 ljudi zbog prodaje droge. Uprkos tome, proizvodnja i korišćenje opojnih materija raste. Istovremeno, iranski parlament želi da ukine smrtnu kaznu za dilere.
Prema podacima te kancelarije ove godine će se u poslu sa opijumom u Avganistanu obrnuti između 1,8 i 2,7 milijardi američkih dolara, što je desetina od ukupnog ekonomskog učinka zemlje. U izveštaju Ujedinjenih nacija kaže se da je dolazak talibana na vlast doveo do porasta nesigurnosti, a time i do porasta proizvodnje opijuma. Iz Avganistana potiče do 90 odsto svetske proizvodnje opijuma
Siguran dohodak
„Proizvodnja opijuma u Avganistanu će i dalje da raste. Uzgajanje opijuma je siguran izvor prihoda za seljake i mnoge nezaposlene ljude, koji se sada iz gradova vraćaju u svoja sela", kaže bivši oficir avganistanske armije u telefonskom razgovoru za DW.
On je do dolaska talibana na vlast bio u specijalnoj jedinici avganistanske vojske, čiji je zadatak bio borba protiv kriminala povezanog sa opijatima. Uzevši u obzir najnovije slučajeve smaknuća i otmica bivših pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti, on ne želi da mu se pominje ime.
„Tada nismo sve imali pod kontrolom“, priznaje oficir. „Pre svega u zabačenim krajevima talibani su imali veći uticaj i štitili su seljake koji su uzgajali opijumski mak. Ako talibani to žele, oni mogu smanjiti proizvodnju opijuma, jednom su to pokazali."
Procena proizvodnje opijuma u Avganistanu od 2000 do 2021. - u tonama.
Za vreme prve talibanske vladavine od 1996. do 2001. oni su nametnuli zabranu proizvodnje narkotika, pa je ona 2001. pala na svega 185 tona. Posle pada talibana, krajem 2001, ponovo je naglo porasla proizvodnja opijuma.
Talibani su najavili da će se boriti protiv proizvodnje i prodaje droge. Posle avgustovskog preuzimanja vlasti čak su izjavili da će proizvodnju opijuma svesti na nulu. Međutim, devedesetih su, za vreme prve vladavine, takvom politikom izgubile simpatije i podršku u seoskim područjima. Kao teroristička milicija ponovo su se uključili u posao sa narkoticima, pa su prema američkim vladinim izvorima 60 odsto svojih prihoda obezbeđivali iz uzgoja i prodaje opijuma.
I Zapad je radio premalo protiv proizvodnje opijuma
Tomas Ruting iz „Avganistanske analitičke mreže“ ne vidi samo talibane kao isključive zaštitnike avganistanskog posla sa narkoticima u poslednjim godinama: „Prethodna vlada se sa talibanima borila za uticaj u seoskim predelima, a mnogo njenih ljudi je bilo uključeno u posao sa drogama“.
Ovaj ekspert za Avganistan kaže da oni nisu jedini: „Zapadne trupe su bile povezane sa raznim gospodarima rata, zapovednicima, vladinim službenicima, za koje su čak znali da su uključeni u krijumčarenje narkotika, a preduzimali su nešto protiv toga samo u retkim pojedinačnim slučajevima“. Prema Rutingu ne može se shvatiti ozbiljno najava talibana da će potpuno iskoreniti proizvodnju opijuma. „Oni ne mogu i ne žele da to sprovedu, jer bi time izgubili važnu podršku u seoskim područjima“.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu
