Izvor: Glas javnosti, Beta, Tanjug, 19.Dec.2009, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet sve zavisi od Kine i SAD
KOPENHAGEN - Obraćanjem Larsa Loke Rasmusena, premijera Danske i predsedavajućeg Samita UN o klimatskim promenama, i generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, u Kopenhagenu je juče održano završno zasedanje tog skupa.
Na konferenciji učestvuju predstavnici 192 države - odnosno svih članica UN, među kojima i lideri EU, SAD, Rusije, Kine i Indije.
Učesnici samita čekali su u kongresnoj sali više od dva sata, dok su na odvojenom neplaniranom mini-sastanku predstavnici 26 >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zemalja usaglašavali s predsednikom SAD Barakom Obamom i premijerom Kine Ven Điabaom završni dokument, prenela je Beta.
Tadić u Kopenhagenu
Predsednik Srbije Boris Tadić predvodio je juče državnu delegaciju na završnom delu Konferencije UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Deo srpske delegacije, sa ministrom životne sredine i prostornog planiranja Oliverom Dulićem na čelu, od ranije se nalazi u prestonici Danske. Dulić je, u izjavi za Tanjug, kazao: „U ovom trenutku je veoma teško reći da li će konferencija imati onaj uspeh koji se od početka očekivao zato što su razlike koje postoje između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja dublje“. On je dodao da se Srbija pridružuje EU kada je reč o pokušajima da se dođe do rešenja.
Grinpis upao na gala večeru
Trojica aktivista Grinpisa upala su u dvorac Kristijansborg, gde je danska kraljica preksinoć priredila večeru kojoj je prisustvovalo 120 svetskih lidera. Oni su prošetali crvenim tepihom noseći transparente na kojima je pisalo: „Političari razgovaraju, lideri rade“. Danska policija je saopštila da je 28 aktivista Grinpisa uhapšeno zbog protesta održanih u blizini dvorca, uključujući i trojicu, koji su uspeli da uđu, preneo je Rojters.
Kako prenosi danska TV2, koja je imala uvid u tekst dokumenta, uprkos očekivanjima pre samita, tekst ne sadrži specifikovane i obavezujuće ciljeve redukcije štetnih gasova za pojedinačne države, bilo do 2020. bilo do 2050. godine.
Predsednik Brazila Luiš Injasio Lula da Silva, koji je učestvovao na sastanku održanom juče ujutru, rekao je da je „frustriran jer su problemi veći no što je bilo ko mogao da pretpostavi“.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun upozorio je da „nema više vremena za gubljenje“. „Ovde se okupilo 130 svetskih lidera. Ako oni ne mogu da postignu sporazum, ko može“, rekao je juče Ban, prenosi Tanjug.
Izveštači javljaju da je zvanični Vašington upozorio da je bolji negativan ishod nego loš sporazum, dok generalni sekretar UN navodi da bi skup u Kopenhagenu trebalo da se završi sporazumom koji će biti izraz borbe protiv sveprisutnijeg klimatskog otopljavanja.
U Kopenhagenu je trebalo da budu dogovoreni barem obrisi novog globalnog pakta o borbi protiv klimatskih promena, budući da Protokolu iz Kjota važnost ističe 2012.
„U Kopenhagenu još nije postignut nikakav dogovor jer kinesko nepristajanje da se uvede sistem nadgledanja emisija ugljen-dioksida predstavlja najveći kamen spoticanja, izjavio je juče predsednik Francuske Nikola Sarkozi. „Razgovori su trajali celu (pretprošlu) noć bez prekida“, rekao je on dodavši da je dobra vest da se oni nastavljaju, a loša da nisu doveli ni do kakve odluke, preneo je Rojters.
„Postoji mnogo tenzija“, objasnio je Sarkozi ističući da Kina i dalje ne pristaje da odobri međunarodno nadgledanje njenih emisija ugljen-dioksida i da je to jedan od problema koji blokiraju završetak klimatskog samita u Kopenhagenu.
Pregovarači su dogovorili početni nacrt sporazuma koji predviđa ograničenje rasta svetskih temperatura na dva stepena Celzijusa i najmanje 100 milijardi dolara pomoći za siromašne zemlje, podseća Rojters.
Samit je, međutim, ostao bez dogovora o centralnom elementu novog sporazuma o klimi, a to su rokovi i stepen smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte. „Situacija je beznadežna“, izjavio je jedan vodeći indijski pregovarač. „Nema nikakvog dogovora, čak ni o tekstu, kako god da ga nazovemo - deklaracija, saopštenje ili slično. Oni (razvijene zemlje) žele da to bude politički obavezujući dokument, čemu se mi protivimo“, dodao je on.
„Amerika će ispuniti obaveze koje je dala: da smanji emisije ugljen-dioksida za 17 odsto do 2020. i za više od 80 procenata do 2050, u skladu s konačnim sporazumom“, izjavio je juče predsednik SAD Barak Obama u Kopenhagenu. U govoru, održanom posle susreta s vodećim svetskim liderima, on je najavio da će „Amerika nastaviti da deluje u tom pravcu, bez obzira na to šta se dogodi u Kopenhagenu“.
„Moramo imati mehanizam za proveru da li se držimo naših obaveza i za razmenu tih informacija na transparentan način. Te mere ne treba da budu nametljive, niti da narušavaju nečiji suverenitet. One, međutim, moraju da osiguraju da sporazum bude pouzdan i da se pridržavamo naših obaveza. Bez te odgovornosti, svaki sporazum će biti prazno slovo na papiru“, predočio je Obama. On je takođe rekao da će „Amerika učestvovati u obezbeđivanju finansija od 10 milijardi dolara u 2012. i da će biti deo globalnih napora za prikupljanje 100 milijardi dolara do 2020. ali, ako, i samo ako to bude deo šireg sporazuma“, preneo je Rojters.
„Ovo nije fikcija, ovo je nauka. Ukoliko ne budu kontrolisane, klimatske promene će predstavljati neprihvatljivu pretnju našoj sigurnosti, našim ekonomijama i našoj planeti“, upozorio je Obama u govoru u danskoj prestonici.
