Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnosti iz Čavesovog dvorišta
Venecuelanci bi 2. decembra mogli da referendumom daju ovlašćenja svom predsedniku da ograniči proizvodnju nafte što bi izazvalo globalnu energetsku krizu u svetu, upozorava se u komentaru "Los Anđeles tajmsa", povodom najavljenih reformi ustava kojim se Ugu Čavesu pružaju mogućnosti da neograničeno bude biran i da zavede dugotrajno vanredno stanje.
Podsećajući da je rast cene nafte i ranije izazivao globalnu recesiju, komentator venecuelanskog predsednika poredi sa španskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diktatorom Frankom ili italijanskim Musolinijem... U Čavesovim očima, piše američki list, svetska ekonomska kriza, bila bi dokaz da je došao istorijski kraj američkoj "imperiji zla" i da je kapitalizam kao model krahirao.
Nisu svi u Americi ni danas spremni da tako veliki značaj pridaju predsedniku naftonosne Venecuele koja je peta po proizvodnji energenata u svetu i ima najveća nalazišta tečnog zlata na zapadnoj hemisferi. Potpredsednik Dik Čejni je nedavno pomešao Venecuelu sa Peruom, kada su ga pitali da prokomentariše antiameričke izjave Uga Čavesa. Uputio je neku vrstu poruke Peruancima da "zaslužuju boljeg predsednika" pa je posle njegov kabinet morao da se izvinjava zbog "lapsusa". Omaške američke spoljne politike prema zemljama u njihovom "zadnjem dvorištu", već suviše dugo traju i nisu nikakva retkost, kako to sa negodovanjem konstatuje i poslednji broj časopisa "Forin aferz" sugerišući da će divlje rastinje u zapuštenoj pozadini američke tvrđave kad-tad morati da se raščisti.
Čaves je, kako upozorava komentator kalifornijskog najuglednijeg dnevnika, "brilijantni vojni strateg" koji je od 2004. potrošio 110 milijardi (petro) dolara u "političke investicije u Južnoj i delimično u Severnoj Americi. To je suma ekvivalentna onoj koju su SAD potrošile na Maršalov plan posle Drugog svetskog rata.
U Čavesovom programu potpomognutom petrodolarima je širenje revolucije protiv kapitalizma i SAD, kako tvrde Majkl Rouan i Daglas Šoen, politički analitičari i autori knjige "Pretnje bliže kućnom pragu" koja treba da izađe iz štampe prvih dana 2008. godine.
Po ovom scenariju, Čavesov bolivarski socijalistički ekonomski poredak bi u narednom periodu, već od decembra, dobio na zamahu. Sa svoje strane, predsednik Irana Ahmadinežad iskoristio bi haotičnu situaciju, kako bi ojačao na Bliskom istoku. Radeći u ortakluku, dvojac (Čaves i Ahmadinežad) lako bi našli partnere u Siriji i ostalom delu regiona. Čaves je već pobedio u nizu latinoameričkih zemalja, kako ocenjuju ova dva eksperta. Bolivija, Ekvador i Nikaragva su već u njegovom bloku. Argentina mu duguje pet milijardi dolara, dok su njegovi kandidati na izborima u Meksiku i Kostariki, izgubili samo sa jednim postotkom predsednička mesta.
I Španija je napeta zbog "Čavesovih neodmerenosti" što se videlo po nezapamćenom incidentu na iberoameričkom samitu u Santjagu kada je kralj pokušao da "ućutka" šefa latinoameričke države (o čemu je naš list pisao). Španski mediji diskutuju da li će ovaj "verbalni Vaterlo", kako je Fidel Kastro iz bolničke postelje nazvao nastup svog "duhovnog sina", uticati na investicije za bušenje nafte u Venecueli.
Nenadani udarac Čavesu došao je iz susedstva. Brazil se povukao iz dogovorenog plana o velikom gasovodu juga, koji je prošle godine venecuelanski predsednik najavio sa pompom. Državna brazilska kompanija "Petrobras" neće, kako je objavljeno juče, učestvovati u razvoju eksploatacije prirodnog gasa na venecuelanskom nalazištu. Predsednik "Petrobrasa" je izjavio u Rimu na jednoj međunarodnoj konferenciji o energentima da ovo nalazište prirodnog gasa "nije atraktivno za Brazil". Gasovod koji bi se snabdevao sirovinom sa venecuelanskog nalazišta bio bi po planu dugačak pet hiljada kilometara i povezivao bi Brazil, Venecuelu i Argentinu. Po prvobitnoj zamisli, trebalo je da 50 odsto ovog gasa, ili 34 miliona kubika dnevno, stiže do Brazila. Po nepotvrđenim vestima, razmirice su izbile oko upotrebe energenata koje je Brazil mislio da izvozi u treće zemlje. Nije verovatno slučajno što je Brazil odustao od zajedničkog projekta sa Venecuelom , baš kada je vest o ogromnom nalazištu nafte visokog kvaliteta, u vodama oko brazilskog grada Santosa, obišla svet. Čaves je brazilskog šefa države Lulu odmah ironično nazvao "petrolejskim magnatom". Ali i ranije se znalo za neslaganje dvojice predsednika koji propagiraju različite vidove socijalizma. Dok se Čaves priklanja revolucionarnom socijalizmu, Lulu je zajedno sa Čileom poklonik demokratskih socijalnih reformi.
Za to vreme eksperti iz SAD savetuju Stejt dipartmentu da obrati pažnju i na zadnje dvorište, dok troši sredstva na jurenje Bin Ladena po avganistanskim nedođijama.
[objavljeno: ]
