Izvor: Deutsche Welle, 27.Mar.2015, 13:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opasna igra

Vojna operacija Saudijske Arabije i njenih saveznika u Jemenu je pustolovina s nepoznatim ishodom. Gubitnik je već poznat – jemenski narod, procenjuje Rajner Zolih.

Saudijska Arabija smatra da je uradila ono što je neophodno – da u Jemenu „povuče ručnu“. Pošto su šiitski Huti-pobunjenici i otpadnički delovi armije, nakon severa zemlje, zapretili da će osvojiti i glavni grad Sanu i kompletan jug, Rijad se uz pomoć brojnih arapskih saveznika odlučio da upotrebi oružje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << />
Zvanični cilj operacije je ponovno dovođenje na vlast predsednika Abeda Raboa Mansura Hadija i uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u Jemenu. Prvo bi i moglo da uspe, ali drugo sigurno neće, jer se bezbednost i stabilnost u očajno siromašnom i brojim konfliktima obuhvaćenom Jemenu, ne može uspostaviti pomoću vojne sile. Za to je potrebno političko jedinstvo u koje bi bile uključene sve relevantne snage.

Demonstracija moći

Uvlačenje u jednu vojnu operaciju važnih zemalja kao što su Egipat, Jordan, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Maroko i štaviše Pakistan, jeste demonstracija moći vredna pažnje. Ona ne bi trebalo da bude pogrešno shvaćena kao akcija solidarnosti s jemenskim narodom. Jemen će i dalje biti podržavan od svojih bogatih suseda. Za „bratske zemlje“, a posebno za jakog suseda, Saudijsku Arabiju, Jemen je deo u velikoj igri koja će se igrati i u Iraku, Siriji i Libanu. Za Saudijce se radi o tome da potisnu uticaj šiitskog Irana u regionu koji, iz saudijske perspektive, kroz vojnu ekspanziju Huta u Jemenu, postaje sve opasniji.

Rajner Zolih, DW

Na sreću, za sada malo činjenica ukazuje na to da će Iran i delovi Sirije i Iraka biti aktivno uvučeni u jemenske borbene akcije. Vojna nadmoć njegovog protivnika je jednostavno suviše velika. Rizici od širenja regionalnog konflikta su za Teheran potpuno nepredvidljivi. U svakom slučaju, to je opasna igra jer Iran u svojoj borbi za regionalni uticaj ima i druga sredstva. Teheran bi, naime, mogao da dodatno vojno podrži Hute. Takođe, mogao bi da nagovori šiitske grupe u zemljama poput Saudijske Arabije ili Bahreina da nastave sa daljim ustancima protiv sunitskih vladara. A mogao bi i da dodatno podstakne konflikte u Siriji i Iraku. Ni režimu u Teheranu nisu važni solidarnost ili prava manjina. On želi da proširi svoju uticaj u regionu. Zbog toga sunitske države, slično kao i Izrael, sa priličnom zabrinutošću gledaju na iranski atomski program.

Dobitnici i gubitnici

Jedan od odlučujućih faktora trebalo bi da bude buduće držanje bivšeg predsednika Ali Abdulaha Saleha. Ne sme se zaboraviti Salehov savez sa Hutima u cilju njegovog ponovnog vraćanja na vlast, kao ni činjenica da on uz sebe i dalje ima važan deo vojske. Ako se te jedinice i ubuduće budu borile na strani Huta, moglo bi da dođe do veliki gubitaka.

Teheran i savezničke šiitske snage, kao što je libanski Hezbolah, već upozoravaju na posledice vojne operacije po čitav region. Verske napetosti na Bliskom i Srednjem istoku bi kroz vojne operacije mogle samo da dodatno budu uvećane. Od toga bi naravno profitirale radikalne snage kao što su Al Kaida i „Islamska država“, isto kao i jastrebovi na šiitskoj strain. Istovremeno, već je poznato ko bi bio gubitnik kroz tu esklaciju: civilno stanovništvo u Jemenu, preko čijih bi se leđa rat i prelomio taj sukob, ali i sve političke snage koje se zalažu za dijalog, razvoj i obnovu u arapskom svetu.

Nastavak na Deutsche Welle...