Izvor: Blic, Tanjug, 05.Apr.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oni prave ali i zaustavljaju ratove

Osnovan 1949. godine da bi se obuzdali Amerikanci, da bi se Rusi držali na distanci, a Nemci pod kontrolom, Severnoatlantski savez je danas zaposleniji nego bilo kada u svojoj šest decenija dugoj istoriji. Hoće li biti i uspešan u svojim akcijama, ne zavisi u ovom trenutku samo od vojnog, nego i od političkog i ekonomskog aspekta delovanja svetskih lidera.

Sve je počelo s jednim listom papira. Ministri spoljnih poslova deset zapadnoevropskih zemalja, pojačani kolegama iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kanade i SAD, sastali su se u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine kako bi sklopili zajednički odbrambeni pakt. Označilo je to i konačan kraj dotadašnjeg američkog izolacionizma u odnosu na zbivanja u Evropi i početak „ravnopravnog saveza". SAD su se borile u oba svetska rata, ali su se svaki put uključivale u trenutku kada je izgledalo da Evropa ne može sama da izađe na kraj sa svojim problemima. Potpis na Vašingtonskom sporazumu označio je kraj takve prakse, a „Vašington post" je 5. aprila 1949. godine na naslovnoj strani objavio komentar u kojem se kaže kako je „ceremonija potpisivanja mnogo spektakularnija od dokumenta samog".

Čak i ranih pedesetih godina prošlog veka, kada je vašingtonski sporazum prerastao u organizaciju nazvanu NATO, postojale su velike dileme oko istinskog zaživljavanja Alijanse. Tokom godina „hladnog rata", NATO je delovao u paradoksalnoj situaciji, kao skup različitih interesa u jedinstvenoj akciji. I tada se činilo da je jedini rezultat tog paradoksa – stanje permanentne krize. Istina je, međutim, da se tek iz današnje perspektive vidi koliko je u stvari NATO tada dobro funkcionirao. Iako su se odluke i u to vreme donosile konsenzusom, relativno mali broj učesnica u dogovoru ipak je ubrzavao stvari.

Šezdeset godina ekspanzije NATO-a

NATO strategija je bila veći kompromis između suprotstavljenih interesa i ograničenih vojnih sredstava. Kad se pogleda iz ove perspektive, međutim, Alijansa je izvukla najviše što je mogla – poslala je poruku da Zapadna Evropa i Severna Amerika čine jedinstvenu odbrambenu zonu. I time sprečila Sovjetski savez da svoje oružje upotrebi u političke svrhe. Evropljani su često optuživali SAD da žele da dominiraju Paktom, a da za evropsku bezbednost brinu samo .verbalno. To je otišlo tako daleko da je Francuska napustila NATO 1966. godine i prisilila Alijansu da svoje sedište iz Pariza preseli u Brisel.

Danas, transatlantske veze funkcionišu. Interesi i vrednosti su iste i za Severnu Ameriku i za Zapadnu Evropu, pa im je isplativo da ostanu zajedno. Prema mnogim analitičarima bezbednosti, NATO je i nakon „hladnog rata" imao svoju funkciju. Osim što su zapadne sile samo zajedničkim snagama uspele da pacifikuju Nemačku, pošlo im je za rukom krajem devedesetih da podeljeni kontinent pretvore u ujedinjenu Evropu.

Svoju prvu vojnu akciju NATO snage su izvele na Balkanu. Ta je akcija u nekim zemljama još kontroverzna, ali stratezi smatraju da je postigla cilj. Zaustavila je borbene sukobe na Balkanu i sukobljene strane dovela za pregovarački sto.

Godine 2001. 11. septembar označio je novu epohu u istoriji NATO-a. Teroristički napadi na SAD pokazali su NATO vojnicima i vanevropske puteve. Desetine hiljada ih je već prošlo pustinje Iraka i šume Avganistana. I dok se u vojnim i političkim krugovima Alijanse sve manje govori o Iraku odakle se svakodnevno povlače vojnici, Avganistan se nameće kao tema i na najvećim političkim skupovima.

NATO je danas prisutan i na Kosovu, gde održava mir, u BiH gde pomaže reformu odbrane, u patrolama Mediteranom kao deo antiterorističkog tima. Za Afričku uniju pruža logističku podršku, a ima i spremne planove za virtuelne napade, kao i za nepogode koje mogu izazvati klimatske promene.

Obamu brine Balkan

Američki predsednik Barak Obama izjavio je juče u Strazburu da ga brinu ekonomske teškoće na Balkanu koje bi tamo mogle poremetiti stabilnost. Obama je na taj način, na konferenciji za štampu, odgovorio na pitanje kako gleda na budući razvoj oko Kosova i prilika u regionu.

"Brine me da zbog ekonomskih teškoća pažnja u regionu prestane da bude usredsređena na pitanje mira”, glasio je odgovor američkog predsednika.

Lideri NATO su izrazili "spremnost za razvoj partnerstva, političke konsultacije i praktičnu saradnju” sa Srbijom, poručivši da su za to "bitni volja i koraci srpskih vlasti”. Pozvali su Srbiju da "podrži dalji napredak ka učvršćenju mira i reda na Kosovu” istakavši da će na Kosovu Kfor nastaviti da deluje "na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN”.

Rasmusen imenovan za generalog sekretara

NATO je juče, posle dvodnevnih pregovora imenovao danskog premijera Andersa Foga Rasumusena za novog generalnog sekretara Alijanse, posle prevazilaženja protivljenja Turske njegovom imenovanju. "Duboko sam počastvovan što sam imenovan za narednog generalnog sekretara NATO i učiniću sve što mogu da ispunim poverenje koje mi je ukazano”, rekao je Rasmusen na konferenciji za novinare.

Šefovi država i vlada NATO-a juče su u Strazburu razmatrali novi strateški koncept Atlantskog saveza, što uključuje i organizaciono preustrojstvo, prilagođavanje vojnih snaga „izazovima 21. veka".

Samit NATO zemalja pratile su brojne demonstracije. Tako je zapaljen jedan hotel i nekoliko zgrada nedaleko od Rajne u Strazburu, a policija je protiv njih upotrebila suzavac i vodene topove u pokušaju da smiri nemire. Jedan nemački volonter rekao je da je oko 50 ljudi povređeno u sukobima sa policijom.

Nastavak na Blic...

RTS: Rasmusen izabran za šefa NATO-a

Radio Slobodna Evropa: Turska odustala od veta zbog Obaminih obećanja