Izvor: Deutsche Welle, 28.Jan.2016, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omladina golih gležnjeva
Na severnoj hemisferi je zima. Mraz. Ali pogledajte oko sebe i videćete mlade ljude koji šetaju noseći one čarapice što ne dosežu ni do gležnjeva ili džins isečen na kolenima. Da li je tim ljudima uopšte hladno?
Mora da nešto nije u redu sa mnom.
Volim zimu. Volim kada je hladno i kada mi od jutarnjeg vazduha porumene obrazi. Ali to ne znači da ne osećam hladnoću. Nema šanse da šetam uokolo s otkopčanom jaknom kroz koju bi se videla prozirna majica recimo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << />
Nema šanse.
No prema standardima koje je postavila ova zima izgleda da spadam u sve manji broj stanovnika planete Zemlje koji se hladnoći suprotstavljaju toplom odećom. Nisam dovoljno snažan da bih šetao golih gležnjeva i kolena.
Prošli put kada sam pogledao u ogledalo, još uvek sam bio čovek, a ne pingvin ili riba.
Jer ribe su recimo egzotermna bića, što znači da regulišu telesnu temperaturu u skladu s okolinom. Kada padne temperatura vode, pada i temperatura ribljeg tela, metabolizam se usporava i nema problema.
Pingvini imaju dosta masti i gusto perje koje ih štiti od hladnoće.
Ali ja ništa od toga nemam.
Često se kaže da žene intenzivnije osećaju hladnoću od muškaraca zbog razlika u rasporedu masnih naslaga i zapremine mišića. Ali većina osoba koje vidim golih gležnjeva jesu upravo žene.
Da li to njima naprosto nije hladno? Možda su u stanju da nateraju svoja stopala u lokalizovanu hibernaciju. Ali ne, ne, to ne bi išlo. Da im stopala spavaju, onda ne bi mogle onako da cupkaju od hladnoće.
Možda jednostavno starim. A možda je ta omladina golih gležnjeva razvila psihologiju koja im dozvoljava da ignorišu hladnoću ili da se aklimatizuju.
Studije o grenlandskim urođenicima kažu da niska zdepasta građa omogućava lakše održavanje telesne temperature. Osim toga, kraći udovi znače da topla krv ne mora toliko dugo da putuje do kraja ekstremiteta – do šaka i stopala.
Nevolja je što mnogi ljudi golih gležnjeva koje srećem uopšte nisu niski i zdepasti, nego visoki i krakati.
Znam, znam. Izgleda da se radi o modi. Omladina će se adaptirati razvojem debelih i pernatih gležnjeva i kolena. Što se nas starkelja tiče, bojim se da smo osuđeni na propast.
Ali ne damo se: moja trenutna oprema sastoji se od dugačkih gaća, džempera, debele jakne, šala, kape, rukavica i divnog para postavljenih čizama koje sam kupio na rasprodaji što je, uzgred, moje najveće postignuće od početka ove godine.
Pa ipak delići mene – šake i stopala – i dalje osećaju zimu.
Može biti da sam samo šonja. A možda nešto nije u redu sa mojom štitnom žlezdom. To je poslednja stavka na mojoj hipohondarskoj listi. Možda da najzad odem lekaru.
Ili da očvrsnem.
Na posletku, nije tako lako umreti od hladnoće. Proces umiranja počinje tek kada telesna temperatura padne ispod 21 stepeni Celzijusa. Pa i tada bi bilo teško reći koliko bi umiranje potrajalo.
Valjda bi i to zavisilo od toga kako podnosim hladnoću.
.jpg)
